Камелеони дигиталне револуције

Камелеон је синоним за трансформацију.

Врло лако може да се уклопи у сваку средину, маскира се, мења боју због спољашњих и унутрашњих промена и утицаја.

Може ли човек да се трансформише као камелеон?

Наравно, не може да мења боју, али може да се мења. Не само да може, него мора да се мења у ово време дигиталне револуције, јер се свет око нас мења огромном брзином.

Неке студије су показале да је савремени човек изложен већем броју информација за један дан, него што је средњовековни човек био за цео живот.

„Гугл” је 1998. године бележио око 10.000 дневних претрага. Уколико тај број преведемо на број становника,  то би одговарало рецимо Бајиној Башти, Ади или Свилајнцу. Прошле године дневни број претрага на „Гуглу” био је у просеку 8,5 милијарди, што је много више од броја укупног становништва на целој планети!

Тај број информација којима смо бомбардовани и брзина којом се све мења, приморава нас на промене.

Неопходност трансформације најбоље су схватиле компаније које су се развиле на дигиталном простору и данас их познајемо као лидере индустрија у којима су.

Замислите да сте направили иновативну онлајн платформу за налажење партнера, али вам не иде баш најбоље. Људима у том тренутку још није постало нормално да се упознају преко сајбер простора, забављају се и касније заснивају породице.

Ипак, не очајавате, само сте променили правац, трансформисали сте се.

Неколико година касније постали сте један од најбоље посећених сајтова, највећи видео-стриминг сервис, друга по величини друштвена мрежа и други сајт на интернету по броју претрага.

Управо то се десило „Јутјубу” захваљујући иновативној трансформацији пословног модела.

Примери неких од највећих и најуспешнијих заокрета у пословању компанија до данас:

„Твитер” – од компаније којом долазите до релевантних подкаста (аудио или видео-емисија на интернету) до платформе за микроблоговање (постављање кратких објава и текстова)

„Старбакс” – од продавца кафе до светски познатог ланца кафетерија, који је недавно стигао и у Србију

„Фликр” – од видео-игре до алата за чување и дељење фотографија

„Инстаграм” – од апликације преко које означавате место где се налазите до друштвене мреже за дељење фотографија и видео- садржаја

„Слек” – од видео-игре до сервиса који компаније користе за комуникацију унутар или између тимова

„Шопифај” – од онлајн продавнице за сноубординг опрему до платформе за електронску трговину

Колико ових сервиса данас користите? Колико би их користили да се нису трансформисали? Одговор је јасан.

Три процеса су главни генератори дигиталног развоја и промена, а то су дигитизација, дигитализација и дигитална трансформација.

Дигитизација је процес претварања из аналогног у дигитално, на пример – скенирање – папир у фајлове или цртеж у пауер поинт слајд.

Дигитализација је процес коришћења дигиталних технологија у сврху промене бизнис процеса и модела. Међутим, она је много више од тога. Она је и друштвени феномен, који мења начине комуникације код људи и поставља нови сет вештина и знања неопходних да људи савладају како би обавили неку активност, нашли посао и слично.

Добар пример дигитализације су мобилне апликације, какве користе банке за плаћања, ресторани за наручивање хране, такси...

Дигитална трансформација је процес коришћења дигиталних технологија у сврху темељне, радикалне трансформације модела пословања.

То је стратешка трансформација пословања усмерена ка купцу, која захтева свеобухватне организационе промене, на бази дигиталних технологија. Подразумева оријентисаност ка константним променама и иновацијама, као и ка купцу и његовим потребама.

Оријентисаност на дигиталну трансформацију ће олакшати процесе дигитализације. Дигитизација се односи на информације, дигитализација на процесе, а дигитална трансформација на бизнис и стратешку оријентацију.

Док је фокус код дигитизације и дигитализације технологија, код дигиталне трансформације је фокус на купцу, односно кориснику услуге.

Поново стижемо до људи, јер технологија постоји због људи. Уколико се то заборави, људско друштво ће бити у проблему.

Било где да се налазите у ланцу морате бити свесни изазова које дигитална револуција носи.

Први је избор правих информација. То је онај тренутак када упркос буци којој смо изложени са свих страна бивамо способни да изолујемо један једини звук. Исто тако у мору текстова, фото и видео-садржаја морамо издвојити оне који су за нас значајни.

Други изазов је да ви морате контролисати технолошке уређаје, а не они вас. Ово је посебно тешко јер су сви уређаји дизајнирани тако да вас заведу, да вам привуку пажњу и задрже је на њима. У стању су да вас одвоје од реалног живота и људи око вас, да вас натерају да заборавите на обавезе и догађаје, да вас прекину у раду и разговору.

Уколико успете да се изборите са информација и са уређајима, време је да сагледате све добре ствари које вам технологија и интернет омогућавају и искористите их на најбољи могући начин.

Онда ћете схватити да није технологија та која обликује вашу трансформацију, већ да се мењате у складу са вашим очекивањима.

Такве промене су обично најбоље и воде напретку, како појединца, тако и читаве људске цивилизације.

Стручњак за дигитални маркетинг

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa