Позив институцијама РС да укњиже имовину

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Закон о непокретној имовини Републике Српске остао је на снази и неопходно је у наредном периоду обезбедити његово спровођење”, изјавила је председница РС Жељка Цвијановић. Појаснила је да то подразумева службеничко деловање на различитом нивоу.

Лидери владајућих партија Српске позвали су институције ентитета да почну да спроводе Закон о имовини РС, то јест да крену у процес књижења државне имовине. Како је наведено после састанка лидера и представника шест политичких партија, „владајуће партије у Српској остају при политичким одлукама на основу којих је донет Закон о непокретној имовини и захтевају од свих органа у Српској, који су за то оперативно задужени, да га проводе”.

Званичници Владе РС претходно су констатовали да је закон ступио на снагу, иако је Кристијан Шмит, дипломата ког РС не признаје као супервизора, обуставио његову примену док се о томе не одреди Уставни суд БиХ.

Оцену уставности закона затражили су бошњачки представници, дан после доношења одлуке од стране немачког дипломате. Милорад Додик, председник СНСД-а, рекао је да ће Српска спроводити Закон о непокретној имовини РС онако како и пише у њему. „Републички органи ту имају своје обавезе и одговорности у том погледу”, истакао је Додик.

Усвајању овог закона у Скупштини РС и његовој примени противе се у Сарајеву и део међународних представника, који тврде да Српска не може унилатерално да решава питање расподеле имовине. У Републичкој управи за геодетске и имовинскоправне послове (РУГИПП) нису конкретно говорили о примени закона већ су, како преносе „Независне”, саопштили да ће наставити с обављањем редовних послова и задатака у оквиру својих надлежности у складу с Уставом и законима РС, а у вези с решавањем имовинскоправних односа на друштвеној, односно државној својини.

Синиша Каран, председник Савета за заштиту уставног поретка РС, рекао је да „Шмит није високи представник те да из тога проистиче да је његов акт ништаван”. Он каже како Шмитова одлука да обустави примену закона „сигурно неће бити објављена у ’Службеном гласнику РС’”, где се, како каже, неће објављивати „одлуке једног странца”, па истиче: „Тај акт не може бити никаква паралела и поређење да ли ће Српска поступити по закону који је донела Скупштина РС – наравно да хоће.”

Опозиционе партије се нису конкретно одредиле о примени овог закона, изузев што су начелно изнеле противљење наметању решења. Опозициони ПДП подсећа да је пре десет година постигнут договор о расподели имовине, који су усагласили лидери шест највећих партија из БиХ, по две из сваког народа, те да је њиме било предвиђено књижење имовине по такозваном територијално функционалном принципу. То је подразумевало да се титуларом највећег дела имовине прогласе ентитети. Опозициони ПДП сматра да је договор о имовини потребно постићи у институцијама. „Отворено питање регулисања имовине предуго траје и резултат је слабости владајућих структура, али и нечињења за решавање овог питања кроз домаће институције”, изјавио је Бранислав Бореновић, председник ПДП-а.

И Кристијан Шмит сматра да се о томе мора постићи договор, а Уставни суд БиХ је констатовао да се при том договору у обзир морају узети и потребе ентитета.

Додик пак сматра да би стављање предмета о државној имовини у парламент БиХ била „смртна пресуда за РС”. Наиме, бошњачке вође заступају став да титулар комплетне имовине и јавних добара може бити само БиХ и траже да то потврди Парламентарна скупштина БиХ, а проблем који се појавио после договора о принципима расподеле имовине који су постигли лидери шест партија 2012. године јесте то што се обухват имовине проширио и на јавна добра, то јест на шуме, реке и пољопривредно земљиште. У Српској та добра сматрају имовином о којој не може бити преговора – јер је првобитна замисао била расподела имовине која је стечена сукцесијом и оне коју је користила СР БиХ, укључујући и објекте некадашње ЈНА.