Најогољенији облик насиља над женама

Иако се стиче утисак да „најстарији занат на свету” рефлектује социјалну дихотомију која постоји у нашем друштву и која се огледа у чињеници да постоји само нижа и виша социјална класа, па не изненађује да у Србији постоји само улична и елитна проституција, научна сарадница Института за друштвене науке и добар познавалац социјалне патологије др Зорица Мршевић сматра да је реч само о привидној дихотомији. Она истиче да у суштини нема много разлике између елитне и уличне проституције – иако се у јавности стиче утисак да једне живе холивудски сан „Згодне жене”, купајући се у шампањцу и летујући на Малдивима, док се друге смрзавају на Штајги и испод Плавог моста, и једне и друге „продавачице љубави” заправо живе у страху од макроа.

– Неке жене су се у проституцији нашле својевољно, друге случајно и наивно, треће је мука натерала... Али, свима је заједничко да из овог „посла” не могу да изађу кад оне желе, јер је казна за оне које одлуче да побегну из канџи макроа иста као и за одбеглог роба у доба робовласништва – оне су сурово кажњавају, премлаћују и често завршавају у ланцу трговине људима на Блиском истоку. Најмања казна за оне које се дрзну да прекину с проституцијом јесте да се из хотелске собе, у којој зарађују неколико стотина евра за вече, избаце на улицу и раде за једну „црвену”. Ако случајно покушају да се договоре с клијентом и не пријаве цео хонорар макроу, такође ризикују да буду сурово кажњене. Истраживања светских криминолога говоре да би преко деведесет одсто „продавачица љубави” одмах прекинуло са овим занимањем да се не плаше кажњавања од стране макроа. Ако знамо да је у великом броју земаља проституција декриминализована, што значи да се жене не кажњавају ни прекршајно ни кривично, намеће се логично питање због чега не напусте овај посао. Одговор се крије у огромном страху од макроа – наглашава наша саговорница и додаје да се веома мали број жена бави проституцијом без посредника, у својим становима и искључиво на препоруку клијената, јер макрои врло брзо сазнају да им неко отима посао тако што „солира”. Оне које се руководе девизом „зарадити, престати, нестати” овај посао могу да раде веома кратко – док их не примете „газде” које организују продају и куповину „љубави”.

– Ја не подржавам флоскулу да је проституција „најстарији занат на свету” јер сматрам да је разбојништво најстарија делатност човечанства – разбојници који су пљачком и отимањем дошли до вишка новца и материјалних добара почели су да купују сексуалне услуге и то раде кроз целу историју човечанства. Није карактер жене, односно њен психолошки или социоекономски профил тај који дефинише проституцију – у питању је тип потражиоца. Због тога сам веома бесна када чујем да се хапсе жене које пружају сексуалне услуге, а заобилазе њихови макрои и муштерије. Мислим да је ова последња полицијска акција прва за коју сам чула после дуго времена да су, осим проститутки, ухапшени и организатори овог „посла”, иако су по нашем закону и они кривично одговорни – подсећа др Мршевић.

Хапшење елитних проститутки, међу којима се налазе и певачице, манекенке и учеснице ријалити програма „Задруга”, скренуло је пажњу на чињеницу да многе особе које се баве „најстаријим занатом на свету” не виђамо само случајно у озлоглашеним градским парковима, већ и у ударним телевизијским терминима. Иако су се таблоиди данима такмичили у приказивању луксузних некретнина које су „продавачице љубави” купиле захваљујући проституцији, док су њихове власнице седеле у полицијском притвору, др Зорица Мршевић напомиње да су те куће и станови заправо „златни кавези” у којима је женама дозвољено да живе све док поштују правила игре.

– Све оне пате од тзв. вијетнамског синдрома јер су злостављене од стране макроа, а није тајна да велики број њих користи наркотике. Светска истраживања говоре да су готово две трећине жена које се баве проституцијом биле сексуално злостављане у детињству, па је разумљиво због чега је њихов праг толеранције на сексуално насиље много нижи. Иако елитна проституција, која подразумева елитне клијенте – бизнисмене, политичаре и естрадне тајкуне – истовремено „захтева” младе и образоване девојке савршених манира, продаја тела је најогољенији облик насиља над женама. Немам никакву дилему да проститутке и макрои који су ухапшени у последњој акцији полиције представљају само врх леденог брега када је у питању организована проституција у нашој земљи. Моја је претпоставка да су „пали” само зато што су били немарнији и похлепнији од просека – закључује наша саговорница.