Три деценије руских санкција

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, 13. априла 2022. је изјавила: „Бележимо и изјаве српске стране да им је Русија пријатељ. Можда имамо различите погледе на пријатељство. Ми своје пријатеље у тешким тренуцима увек подржавамо”. „Увек” каже госпођа Захарова!?! Госпођа је „мало” заборавила да је управо њено министарство, министарство спољних послова Русије, пре 30 година, 30. маја 1992, наложило амбасадору Руске Федерације у УН, Јулију Михајловичу Воронцову да у Савету безбедности УН, гласа за увођење најстрашнијих санкција Србији (СРЈ)!!!

Савезној Републици Југославији уведене су санкције 30. маја 1992. године одлуком Савета безбедности УН, Резолуцијом 757, због  присуства и активности ЈНА у Босни и Херцеговини. Претходно је СБ УН, Резолуцијом 752 од 15. маја 1992. захтевао да одмах престану сви облици мешања спољних снага у рат у Босни и Херцеговини: да се јединице ЈНА повуку, или ставе под контролу БиХ, или распусте и разоружају. Како се то није догодило, предложена је Резолуција 757. По тој резолуцији санкције (казна) су обухватале: забрану увоза, извоза, претовара, утовара свих производа у свим земљама света, пословање било ког појединца, пловила, летелице или моторног возила из СРЈ, искључење земље из свих спортских такмичења, обуставу научних, културних, образовних, техничких активности... Од 15 чланова СБ за Резолуцију бр. 757 гласало је њих 13, док су два члана – Кина и Зимбабве – били уздржани. Нико није био против!

Руску Федерацију у УН је 1992. године представљао амбасадор Јулиј Михајлович Воронцов који је гласао онако како му је наложио врх Руске Федерације. Те 1992. председник Русије је био Борис Јељцин, а министар иностраних послова је био Андреј Козирев. Русија је у мају 1992. гласала за увођење најгорих, најоштријих санкција које је међународна заједница икада увела једној земљи. Те санкције су изазвале огромну економску кризу у СРЈ, довеле су до појаве хиперинфлације и несташица. Те санкције су биле много горе од садашњих санкција Русији, јер су санкције Русији једнострано увеле (само) земље чланице НАТО-а (са изузетком Турске и делимично Мађарске) и ЕУ, Швајцарска, Јапан, Аустралија, Нови Зеланд, а не УН или Савет безбедности. Увођење међународних УН санкција Русији није ни разматрано у УН, због тога што Русија има право вета у Савету безбедности.

Руска Федерација, је 30. маја 1992. могла да спречи увођење најстрашнијих санкција Србији (СРЈ), али Русија не само да није искористила право вета, не само да није гласала против, не само да није била ни уздржана као Кина и Зимбабве, већ је гласала за увођење најстрашнијих санкција које су уведене једној држави, од стране УН. Толико о истинитости речи гђе Захарове: „Ми своје пријатеље у тешким тренуцима увек подржавамо.”

За разлику од Руске Федерације 1992. године, Србија 2022. није прихватила да уведе већ поменуте санкције које је Европска унија увела Русији! Србија је због тога изложена невиђеним притисцима и уценама. Србија је мала држава и има седам милиона становника. Русија је нуклеарна велесила са 140 милиона становника. Руска Федерација 1992. не би трпела никакве последице да је гласала против (вето) најстрашнијих санкција Србији тј. Савезној Републици Југославији. И онда гђа Марија Захарова, каже: „Бележимо и изјаве српске стране да им је Русија пријатељ. Можда имамо различите погледе на пријатељство. Ми своје пријатеље у тешким тренуцима увек подржавамо”.

Посланик и члан Председништва СНС-а