Родитељи деци бирају и имена, а сада и презимена

Осим што се детету по рођењу бира име, сада је тренд да се бира и презиме. Наиме, многе разлике, статуса, порекла родитеља довели су до тога да све чешће почне да се бележи ова појава.

Када је Нереа Сафари други пут постала мама постојала су два имена која су јој се заиста допала за њену ћерку. Није знала које да изабере, па је једно од имена уписала као бебино презиме, а њен супруг и породица нису имали  ништа против оваквог избора.

Оваква одлука родитеља ипак је и даље реткост. Наиме, од пријављених 96 одсто хетеросексуалних брачних парова у Америци и даље даје свом детету презиме оца, а у Великој Британији око 90 одсто удатих жена и даље носи презиме свог мужа које наслеђује и дете.

Подразумеване вредности

Током већег дела западне историје, родитељи нису морали много да размишљају о презимену детета - жене би узимале презиме партнера када би се удале, а то би се онда пренело и на њихово потомство. Али, чињеница да већина људи и даље одлучује да следи патријархалну традицију сугерише колико је ова друштвена норма дубоко укорењена.

„Подразумеване вредности су моћне“, каже за Би-Би-Си Мет Валаерт, научник који проучава како притисци попут идентитета мењају понашање људи.

Без препрека

Док једна група родитеља одлучује да очува традицију, други иду- другим путем. Такође, данас су ствари другачије и зато што се доста деце рађа у ванбрачним заједницама, па се ни презиме не подразумева, а некадашње потешкоће да се путује у иностранство са дететом које је имало другачије презиме - данас није препрека.

„Ми смо као људи део целине. Имамо дубоко усађену потребу да се осећамо јединствено, али и да се осећамо повезаним са другима. Традиционално, имена постоје и дају се деци да изразе јединственост, посебост, а презиме постоји да изразимо нашу припадност. Какав год тренд да наступи то су две потребе које ће људи заувек имати”, објашњава Валеарт.