Да ли ће евро „пасти” испод 75 динара

Динар је према евру знатно ојачао последњих седмица. Поставља се питање да ли ће бити пробијена психолошка граница, и евро пасти испод 75 динара? Одговор је: врло вероватно! И поред тога што су многи забринути, посебно нето-извозници, ипак су ово за привреду Србије слатке муке.

Кључни фактор јачања динара су, услед политичке стабилизације, динамизирани ино-капитални приливи: само у јуну стране директне инвестиције износиле су преко пола милијарде долара и врло је вероватно да би у 2008. оне могле достићи шест милијарди долара. Поред тога, интензивира се и комерцијално задуживање док је прилив од дознака лети сезонски висок (тренутно око 20 милиона евра дневно долази на девизно тржиште по основу мењачких послова). Јачању динара допринеле су и мере рестриктивне монетарне политике којима НБС настоји да сузбије растуће инфлаторне притиске (коначно јој је кренуло: јулска инфлација износи само 0,1 одсто).

Тренутни курс погодује нето-увозницима и свима онима који примају плате и пензије у динарима, као и онима који имају индексиране кредите (90 одсто). Негативна страна је да јачање динара може да повећа неравнотежу платног биланса, јер стимулише увоз потрошних добара, док, по свему судећи, благо дестимулативно утиче на извоз, који, и поред тога, бележи снажан раст од 22 процента. Због тога су љути нето-извозници, којима се смањују профитне стопе (јачање динара није стимулативно ни за појављивање нових извозно-оријентисаних предузећа). Ипак, основни услов за раст извоза јесте повећање конкурентности, а то подразумева много фактора (испуњавање строгих европских стандарда, успешна промоција, квалитет), од којих је курс само један. Искуства говоре да чак и када је курс динара растао више од стопе инфлације, то није довело до бољих извозних резултата.

Са аспекта конкурентности српске привреде исто је да ли је номинални курс динара према евру ојачао за три одсто, или је разлика између стопа инфлације у Србији и еврозони три процентна поена. Реално јачање динара према евру у првих седам месеци 2008. је 6,8 одсто, а до краја године износиће, вероватно, више од 10 процената. Од 2002. до 2007. године продуктивност рада у индустрији расла је по просечној стопи од око 12 одсто. Досадашњи раст продуктивности био је већи од реалне апресијације (јачања) динара према евру, тако да конкурентост домаћег индустријског извоза (који чини 97 одсто укупног робног извоза земље) тиме није нарушена. Србији наруку иде и раст цена основних метала и хране на светским тржиштима, чиме подиже своју ценовну конкурентност. Једини ризик да дође до знатног слабљења динара је снажан пад конкурентности српске привреде у наредним годинама, који би условио редуковање девизних резерви, односно велики мањак у платном билансу.

За Србију је индикативно да је практично у свим европским транзиционим земљама од друге половине деведесетих дошло до јачања њихових валута и снажног раста извоза и економских активности. Више је разлога зашто су њихови реални девизни курсеви апресирали: исправљање ценовних диспаритета, односно тенденције приближавања просечних зарада (посебно у услужном сектору) онима у извозним секторима, интеграција у глобални финансијски систем, либерализација у области телекомуникација, енергије, транспорта, здравственог осигурања. У последње две и по године, тј. од почетка 2006, валута Пољске ојачала је према евру за 20 одсто, чешка круна за 23 одсто, словачка валута за 25 одсто, мађарска форинта за девет одсто, док је номинално јачање динара износило 11 одсто. Реално јачање, које укључује и стопе инфлације у датим земљама и еврозони, код истих валута било је знатно веће, јер су стопе раста цена биле више од оних у ЕУ.

У наредном периоду најреалнија солуција је да би курс динара могао и даље да буде под апресијационим притиском. „Снага” динара у следећим годинама биће заснована на високим приливима капитала (текући рачун платног биланса биће већи од растућег дефицита текућег дела платног биланса, што ће условити раст девизних резерви НБС). Ова пројекција се заснива на очекиваном порасту кредитног рејтинга земље, наставку пораста гринфилд инвестиција, капиталним ино-приливима по основу завршетка приватизације, повећаним приливима по основу донација од ЕУ (с приближавањем ЕУ расте обим претприступних фондова) и пре свега на повећању страних директних инвестиција (приватни капитал радо иде у земљу која се приближава ЕУ). Јак динар ће условити и решеност владе и НБС да одржи ниску укупну инфлацију (само четири одсто у 2012. години), a свако веће слабљење динара онемогућило би одржавање инфлације под контролом. Врло је вероватно да ће НБС, уз прећутну подршку владе, спречавати својим инструментима претерано јачање динара (снижавање референтне каматне стопе, непродавање девиза из мењачких послова на девизном тржишту, интервенције ради спречавања наглог и знатнијег јачања динара, и то продајом националне монете на међубанкарском девизном тржишту).

сарадник Научног центра Привредне коморе Србије