Словенија враћа демократију

Словенци су на парламентарним изборима одбацили политику десничарских популиста, који су током две ратоборне године обарали демократски рејтинг земље, и за новог лидера одабрали успешног менаџера који предводи странку либералног центра.

Јанез Јанша убедљиво је остао без четвртог премијерског мандата који ће морати да преда свом жестоком критичару Роберту Голобу, предводнику опозиционог Гибања свободе, Покрета слобода (ПС).

Иако су испитивања 1,7 милиона бирача предвиђала тесну трку између десничарске Словенске демократске странке (СДС), коју Јанша води већ близу три деценије, и Голобовог ове године формираног Покрета слобода, ПС је освојио убедљива 34 процента гласова.

Голоб, инжењер електротехнике и генерални директор државног електроенергетског предузећа ГЕН-И, док га Јанша недавно није сменио, залаже се за владавину права, прекид притисака на цивилно друштво, ослобађање медија од државне контроле, за транзицију ка зеленој енергији и одрживи развој.

Конзервативци СДС-а освојили су 24 одсто гласова, што је израз отпора бирача Јанши, који је током последњег двогодишњег мандата земљу оштро поларизовао, окренуо удесно и ослонио се на ауторитарни стил владања, што он демантује приказујући себе као жртву левичарске завере.

Због блискости с „нелибералним демократијама” Пољске и Мађарске, суверениста Јанша се нашао на мети оштрих критика. Фридом хаус је у последњем извештају означио Словенију као једину европску и једину слободну земљу на листи оних с највећим падом грађанских слобода у 2021.

„Људи морају сами да одлуче желе ли да живе у полицијској држави коју је под маском борбе против пандемије увела садашња влада. У недељу се не гласа против Јанше него против полицијске државе”, гласила је једна од последњих Голобових порука.

Јанша се током кампање ослањао на успехе у обуздавању пандемије, смањење незапослености која је достигла најнижи ниво од 2008. и на субвенције које је влада давала предузетницима и грађанима. Голоба је оптужио за „политички илузионизам” и припадност привилегованој друштвеној класи повезаној с левицом.

Познат као „словеначки Трамп”, Јанша је у последњи час покушао да се дистанцира од мађарског премијера Виктора Орбана, а да одласком у Кијев усред рата покаже отпор према руској инвазији. Голоб га је оптужио да украјинску кризу покушава да искористи за сопствене политичке циљеве.

Бирачи нису били импресионирани, а управо због сукоба две оштро супротстављене политичке визије ови избори означени су као најважнији од времена стицања независности, као референдум о словеначкој будућности.

„Са сигурношћу можемо рећи да је Гибање свобода апсолутни победник. Име победе је глас против Јанеза Јанше”, каже коментатор љубљанског „Дела” Али Жердин.

У новом Државном збору од 90 места наћи ће се и демохришћанска Нова Словенија и Социјалдемократе са по седам одсто и Левица (4,2). Службени резултати требало би да буду познати до 10. маја, када ће се знати какав ће бити састав деветог сазива Народне скупштине.

Док се чека дефинитивна потврда, остварени резултат омогућава Голобу да заједно с мањим странкама левице формира владајућу коалицију. „Људи заиста желе промене. Они нам верују”, рекао је у првом реаговању Голоб, најављујући да жели да обори рекорд у брзини формирања владе.

Социјалдемократе су међу првима најавиле подршку новом мандатару. „Задовољна сам што смо успели да остваримо заједнички циљ и што смо веома чврсто сменили актуелну власт. То значи нови почетак за Словенију, враћамо нормалност људима”, поручила је Тања Фајон, председница Социјалдемократа. „Поносна сам на наш тим, странка је одисала одличном енергијом. Уверена сам да ћемо бити фактор стабилности у новој влади левог центра.”

Први председник Словеније Милан Кучан пре неколико месеци упозорио је да словеначки бирачи на изборима одлучују о томе хоће ли земља остати демократија или постати диктатура. „Ови избори одлучиће како ће се Словенија развијати не само следеће четири године, већ у наредним деценијама”, изјавио је Јанша гласајући у Велењу. Бирачи су одлучили.