Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поетски описи Јована Цвијића

Јован Цвијић на путу Извор – Сврљиг (Фото: Музеј града Београда)

На четири деценије дугим истраживачким путовањима врлетним пространствима Балканског полуострва, Јован Цвијић (1865–1927) је упознао и научно представио не само природу, већ и бројне особености насеља и становништва. Научник песничке изражајности и префињеног стила писане речи и данас је у многим сегментима тешко достижан.

У знаменитом делу „Балканско полуострво и јужнословенске земље – основи антропогеографије”, које је најпре 1918. године штампано у Паризу, а затим, од 1922. године до наших дана, више пута објављивано у Загребу и Београду, поред осталог, представио је и неке психичке особености нашег становништва, његове осећајне, моралне и духовне карактеристике. Данас, један век касније, неколико реченица Јована Цвијића које је посветио становништву централног дела Балканског полуострва плене истинитошћу, лепотом и књижевном особеношћу, онако и онолико како га је у својим делима представљао знаменити писац Борисав Станковић (1876–1927).

Јован Цвијић истиче да су се у централном делу Балканског полуострва развиле знатне вароши, чије се становништво често опредељивало за занатске и трговачке послове и одликује се питомошћу, веселим духом, предузимљивошћу, смиреношћу и смерношћу, помешаним са сензуалношћу и бесом од расположења и раздраганости. Констатује следеће: „Али под утицајем извесних прилика поменуте уздржаности намах нестаје. Љубавни занос се показује јавно и са необузданом чулношћу. Љубавна чежња је силна, а љубавна занесеност иде до изнемоглости и болести. На забавама и гозбама, које је пластично и снажно описао Борисав Станковић, они се најпре уздржано, али постепено све топлије и најзад страсно и бесно одају телесном уживању и љубавним осећањима. Можда се ове бујне теревенке могу објаснити донекле утицајем масних, јаких и зачињених јела старобалканске кујне, јер о већим празницима све куће миришу на масно. После ручка сви лешкаре и спавају по миндерлуцима и по поду, око мангала и пећи. Увече, после вечере, почињу да попуштају појасеве и да свлаче горње хаљине које им сметају. Пију много, загреју се и духовно отроме, а иза тога настану праве сензуалне ерупције. Узму се трести, бацакати и пружају руке преко совре за даире, лупају ногама о земљу, играју и превијају се од љубавног заноса.”

Интересантно је да је сличне особености запазио и у књизи их представио на примеру Цинцара у Трнову. Било је то о Ускрсу 1910. године. Цинцари су се, после гозбе, одевени у антерије, али и европска одела, ухватили у коло. Ти људи, који се убрајају у најсмиреније на Балкану, подигравали су, скакали, цикали, натерали жене да са њима играју. Падали су у ћеф и севдах. Излазили из кућа и коло водили на улицама, бесно до потпуне изнемоглости.

У закључку, Јован Цвијић констатује да је реч о бујном, чулном, отвореном и откривеном животу једног дела становништва Балканског полуострва. Одају му се поједини занесени људи, који се често због љубавног дерта, веселости и ћефа, пропију и упропасте иметак, здравље и живот. Многи од њих су песници старобалканског живота у чијим се делима осећа врло танак прелив од сете и туге, што тумаче игром судбине.

Стеван М. Станковић,
професор, Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.