Девојка брутално пребијена на Ускрс

Догодило се још једно злостављање жене, тачније девојке, коју је на Ускрс претукао и тешко повредио младић и – још једном се показало да упркос прописима који надлежним медицинским и полицијским службама налажу хитно реаговање, то ни овога пута није показано на делу. Мада је овај случај отворио још многа питања, између осталог, какви нас млади људи окружују ако су спремни да седе и не реагују гледајући како помахнитали момак повређује недужну девојку. Поштујући недавно поменуто подсећање да се о случајевима попут овог не пише сензационалистички и да се не наводи идентитет жртве, почињемо исповест девојке која је храбро испричала шта јој се догодило. Надамо се да после разговора за медије причу довести до краја са тужбом против бившег дечка и обраћајући се судским органима.

Романтична идеја о бекству из града и прослави ускршњих празника у викендици њеног дечка на Дивчибарама за двадесетседмогодишњу Београђанку Марију Н. веома брзо се претворила у ноћну мору. Након безначајне свађе око начина припремања хране за ускршњу трпезу, у викендицу су стигли пријатељи њеног дечка и Марија се понадала да ће њихово присуство мало опустити атмосферу. Међутим, он је наставио да вербално малтретира Марију, па је одлучила да се повуче у спаваћу собу не би ли се ситуација смирила. Њега је тај потез још више изнервирао, па је појачао музику и наставио да сипа увреде на њен рачун. Марија га је још једном замолила да се смири и не прави сцену пред пријатељима, након чега је он једноставно закључао собу и појачао музику на „максимум”, а када је она почела да лупа на врата са молбом да је пусти напоље, почео је прави пакао.

– Ухватио ме је за косу и почео да вуче по соби, а када сам пружила отпор, почео је да ме дави, наочиглед својих пријатеља који су мирно посматрали ову сцену. Неколико пута сам помислила да ће ме удавити, а онда је решио да ме избаци из куће. Након што ме је безобзирно изгурао из куће, снажно ме је ударио песницом у ребра и ја сам се буквално срушила на под од болова. Потом ме је подигао као врећу, угурао у кола и одвезао 300 метара од његове куће, а онда и избацио у потпуно неосветљену улицу и отишао – прича ова видно потресена девојка.

Иако се на кратко понадала да је њеним мукама дошао крај, за Марију почиње нови пакао. Позвала је Хитну помоћ, а дежурни диспечер јој је одговорио да они нису такси служба и да њен глас звучи „сасвим нормално”, па нема потребе да шаљу возило. Када је назвала полицију, добила је одговор да ће изаћи на терен само ако одлучи да пријави дечка за насиље. Поново их је позвала и рекла да ће поднети пријаву, након чега су јој рекли: „Важи, долази патрола.” Сат и по времена Марија је чекала долазак полиције. Уместо њих, појавио се насилни дечко.

– Без питања ме је угурао у кола и одвео у викендицу. Била сам убеђена да се вратио  јер жели да ме убије и молила сам га да ме води у болницу, јер имам страшне болове. Поново је почео да ме вређа и рекао да ће он одлучити шта ће бити са мном. У том часу ме је позвала полиција и ја сам рекла да нема потребе да долазе, јер сам се плашила да ће ме убити. Дечко ме је угурао у кућу и рекао да спавам и да га „не нервирам више”. Тада сам схватила да је пијан и да ми је једина прилика да побегнем одатле када он заспи. Када је коначно заспао, искрала сам се из куће, села у његова кола и одвезла се у болницу у Чачак, где су лекари дијагностиковали два сломљена ребра, која су се налазила три милиметра од плућне марамице. Да су пробушила марамицу, остала бих на месту мртва – кроз сузе говори Марија.

Након указане прве помоћи у болници, Марија одлази у полицијску станицу са документацијом о повредама и тек након тога полиција реагује и изриче њеном дечку забрану приласка – прво на 48 сати, а потом и на месец дана. То, међутим, њега не спречава да преко пријатеља шаље претње и „обећава” да ће она и њена породица фатално завршити, ако Марија одлучи да поднесе кривичну пријаву против њега. Иако је уплашена за свој живот и не излази из куће, она каже да има велики мотив да о насиљу јавно проговори како би упозорила све жене да не прелазе преко првог шамара, јер је на свом примеру схватила да се насилник неће на томе зауставити.

– Наша веза је била дивна првих неколико месеци, а онда је почела психичка тортура и примедбе на рачун мојих пријатеља, мог начина одевања, моје исхране... Сметала му је чак и боја лака на мојим ноктима. На крају ми је рекао да треба да смањим виђање са најбољом пријатељицом и мајком јер му доносим лошу енергију кад се вратим из родитељског дома. И преко првог шамара сам прешла, јер сам мислила да се то случајно десило и да се неће поновити. Сада сам свесна да је вербално насиље било само предворје пакла – закључује ова девојка.

Весна Станојевић: Он одлучује, а она је крива

Координаторка Сигурне женске куће у Београду Весна Станојевић каже да ово, нажалост, није усамљен случај и подсећа да се породично и партнерско насиље најчешће и дешава у дане великих празника и годишњих одмора – када су сви на окупу и када се више потроши и по правилу више попије.

– Тада се по правилу кола „сломе” на жени и она буде окривљена за сваки проблем. Новац је чест окидач за свађе, јер се у нашој земљи више троши него што се зарађује и када се схвати да се потрошило све што се има и што је позајмљено, да су кредити подигнути и чекови исписани, настаје тензија у породици што се често заврши бруталним насиљем. Иако су мушкарци ти који доноси одлуке о начину трошења новца у породици, увек је жена та која се криви за беспарицу – закључује наша саговорница.