Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачкој је било жао...

На основу онога чиме нас засипају немачки медији излази да су Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер у ствари били чувари Југославије, да су је бранили од Милошевићеве Србије, док су Кучанова Словенија и Туђманова Хрватска ту мање-више биле невине
(Срђан Печеничић)

Недавно су званичне установе СР Немачке објавиле јавности како увидом у документе немачког министарства спољних послова, из фондова отворених после прописаног тридесетогодишњег раздoбља, закључују да њихова држава није ни желела ни скривила пропаст СФР Југославије.

Тврдим да је реч о неистини. Њу су, политички потомци оних који су разбијањем југословенске државе остварили један дуготрајан сан немачког национализма, изрекли намерно. Учинили су то у тренутку када је предстојећи и за Запад и те како очекивани рат у Украјини, учинио да након две деценије пузајуће агресије против државних и националних интереса српског народа на Балкану треба ући у нову и радикалнију фазу овог пројекта.

Непрецизно је до нетачности коментарисати инструкције министарства и извештаје дипломата без јасне и утемељене реконструкције историјског контекста. Свако ко је проучавао дипломатску историју, а посебно њене примарне изворе, зна да се простим цитатима том фармацеутском методологијом конструисаног и езопски надахнутог текста мало тога може закључити.

На основу онога чиме нас засипају немачки медији излази да су Хелмут Кол и Ханс Дитрих Геншер у ствари били чувари Југославије, да су је бранили од Милошевићеве Србије, док су Кучанова Словенија и Туђманова Хрватска ту мање-више биле невине. Та силеџијска логика, која каже да је убијени крив зато што је пролазио неком улицом или опљачкани одговоран зато што је носи скупоцен сат, постали су део политичке културе држава Запада. Дакле, Југославија је дошла у политичку и економску кризу, биле су јој потребне реформе. На чело Србије дошао је Слободан Милошевић, који је био протов демократије, капитализма итд. Како је могуће да су СР Немачка и савезници уместо да помогну  опстанак и реформу савезне државе (почевши од избора за савезни парламент), учинили све да Југославију једноставно укину. Зашто  СР Немачка и савезници нису у опстанак државе, за којом данас лију крокодилске сузе,  уложили ни један одсто енергије и новац који данас инвестирају у опстанак територијалне целовитости и функционалности БиХ, Северне Македоније, Црне Горе и Косова–УНМИК?

Чудно је да нико од немачких историчара овом приликом није указао на Реганову доктрину и одлучност САД и савезника да Југославију третирају као непријатељску државу. Сигурно дипломатски извештаји не садрже доказану чињеницу да је СР Немачка на сваки начин подржавала покрете за осамостаљење, па и војно? Да је шест месеци пре рата снабдевала сецесионисте оружјем вредним стотинама милиона долара. Зар се није канцелар Кол још 1990. хвалио Тимотију Гартон Ешу како ће бити први канцелар Немачке, после Хитлера, који ће ујединити Немачку и Европу? Како се нису досетили да су Југославији управо 1991, обустављени немачки кредити и друга помоћ? Тврде како је рат навео Немачку да призна независност Хрватске и Словеније. А шта је довело до рата? Па истек мораторијума на једнострано проглашену независност западних република, који су Немачка и савезници одредили крајем јуна 1991. године, био је знак за напад нерегуларних трупа Хрватске на касарне војске међународно признате државе. И борба око Вуковара је почела хрватским нападом на касарну ЈНА. Узгред, ЈНА није послала ни Србија, већ савезни премијер Анте Марковић (Хрват из Коњица). Срби су били свега двојица од четрнаест првих официра ЈНА. Да ли би можда потражили неки други начин излаза из кризе да је 1991. у Совјетском Савезу успео пуч и ова држава остала јединствена? Одакле промена политике баш након што су вођства велике већине совјетских република одлучила да одустану од федерације за коју су на референдуму гласали њихови народи?

И онда после свега, Немачка и Аустрија, државе чије су војске у 20. веку два пута извршиле геноцид над српским народом, између осталог помажући хрватске и муслиманске фашисте, прве признају независност Словеније и Хрватске.

Ко може, чак и данас, да поверује у добре намере Немачке? Зар није управо њен амбасадор Андреас Цобел 2007. јавно изнео немачку политику. Као што су 1991. као једино решење наметали „миран разлаз” и „конфедерацију” (дакле један споразум међу независним државама), тако и у овом веку тврде да је будућност Србије (блистава али далека) у ЕУ, а услов за то је признање независности Косова и укидањe Републике Српске. У супротном следе санкције, рат и отцепљење Војводине, Рашке области и Источне Србије.

А шта је са БНД-ом? Ја сам, рецимо, у поседу копије документа према којем су ЦИА и БНД стајали из аутора Салцбуршке декларације којом је 1958. предвиђено стварање независне, „европске Војводине”.

Историчар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Nemci prvo ''nisu znali'' pa im je zatim ''bilo zao'' pa su u Ustavu utvrdili ''nikad vise'' ali su ipak ucestvovali u Afganistanu. Nemacki ''pragmatizam''.
Sloba Lekić
Interesantno da i jedan relativno mlad istoričar kao g. Antić u potpunosti prihvata verziju raspada Juge koju servira naša duboka država. U kojoj su za to krivi svi mogući, samo su srpsko rukovodstvo, intelektualci i crkva potpuno nevini. Antić čak i ne spominje S.Miloševića, koga ceo svet krivi za krvavi raspad SFRJ. Patološki aparatčik KPJ koji se protivio političkom pluralizmu. I koji je ubijao ne samo protivnike nego i svoje saradnike kad su zasmetali njemu ili njegovoj familiji
Земунац
Ви све сваљујете на С. Милошевића и Србе. У реду, то је ваше право, али где су онда у свему томе Туђман, Кучан, Изетбеговић и остали? По вама они испадоше невинашца.
Киза
Изрека "Не веруј (убацити народ према ситуацији - у овом случају Германи), ни кад ти дарове доносе", је једино што важи у овом случају! Да се протоком времена ништа не мења у циљевима Немачке, видимо на најсвежијем примеру из Украјине! Ако тако третирају једну војну велесилу (Русију), чему се нада Србија? Само питам...
Класика
Д. Ћосић бележи саопштење из Книна: "По трећи пут у овом вијеку ватиканско-масонска-комунистичка државна форма звана Југославија почиње служити антисрпској и антиправославној завјери...". Па коментар: "Милошевић је натоциљао несрећне и неуке Србе из Книна да мени и Панићу одузму мандат за преговоре са Хрватима и заступање њихових права" (14.10.1992, Пишчеви записи).
Узгред
Три месеца пре тога су основали Музеј жртава геноцида, на челу са М. Булајићем, и установили Дан сећања, на дан пробоја из Јасеновца.
Дуле
Да није било 1878, 1914 и 1941 та немачка прича о њиховој борби за опстанак Југославије би некако могла и да прође. Историјски су Југославија и Немачка неспојиве категорије. Југославија и Србија су се уздизали само када је Немачка бивала поражена. Преведено на језик југословенских псеудокомуниста, слаба немачка - јака Југославија.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.