Србија има капацитет да производи РНК вакцине

Пандемија ковида 19 још није завршена, а свака земља доноси своје мере како би се изборила са овим вирусом. Многе државе ће преко лета значајно попустити противепидемијске мере, али већ има најава да би на јесен оне могле да буду строже због могућег новог налета короне. У разговору за „Политику” Фабио Скано, посебни изасланик регионалног директора Светске здравствене организације за западни Балкан и директор Канцеларије СЗО за Србију, каже да су свесни да је у многим земљама, укључујући и Србију, присутан општи утисак да је пандемија ковида 19 иза нас, али да се пре две недеље састао Комитет за ванредне ситуације међународне здравствене регулативе за ковид 19 и једногласно подсетио да пандемија и даље представља ванредан догађај који наставља да негативно утиче на здравље становништва широм света, да постоји стални ризик од планетарног ширења болести и да је зато и потребан  координисан међународни одговор. „Циљ да се са акутног одговора на пандемију пређе на дугорочну, одрживу контролу болести ковида 19 и да ту буде присутна и наука која нас усмерава шта треба да радимо да бисмо били корак испред вируса”, додаје Скано.

Може ли се рећи да се налазимо на почетку краја пандемије ковида 19?

Пре свега, од почетка пандемије, на глобалном нивоу, потврђено је више од 500 милиона оболелих од ковида 19, са више од шест милиона пријављених смртних случајева. Без сумње, пандемија ковида 19 представља најтежу здравствену кризу у последњих сто година. На срећу, сада видимо пад пријављених случајева, а захваљујући кампањи вакцинације, број смртних случајева је такође у паду и налази се на једном од најнижих нивоа од почетка пандемије. Пандемија није завршена зато што је стопа преношења и даље висока, обухват вакцинацијом и даље је врло низак у превеликом броју земаља, а попуштање многих јавноздравствених и друштвених мера омогућава наставак циркулисања вируса. Све то повећава ризик од појаве нових сојева. Поред тога, ситуација у Кини ових дана је снажан подсетник да се не смемо опустити ни на колективном ни на индивидуалном нивоу. Прелазак са акутног одговора на пандемију на дугорочну, одрживу контролу болести ковида 19 значи да се људи што је могуће пре врате нормалнијем животу, али то укључује и, на пример, индивидуалне мере предострожности као што је ношење маски у затвореним простору са пуно људи. Истовремено, ми у научној и јавноздравственој заједници морамо да наставимо да пажљиво пратимо овај вирус и одмах реагујемо када се појаве случајеви.

Како оцењујете тренутну ситуацију у вези са епидемијом ковида 19 у Србији?

Глобално, па и у Србији, бележимо пад пријављених случајева ковида 19, а на срећу опада и број хоспитализованих и број умрлих. Међутим, морамо бити свесни да је превише чак и смрт једне особе, посебно ако имамо знање и средства да спречимо тешке болести и смрт. Стопа вакцинације је такође неуједначена у Србији како географски, тако и по старосним групама – са 80 одсто обухвата са две дозе у старосној групи 70–79 година, али је она субоптимална кад је ре о трећим дозама за исту старосну групу и за друге старосне групе одраслих. Приступ циљаном обухвату вакцинацијом остаје приоритет за Србију како би прешла у постакутну пандемијску фазу заједно са применом свеобухватног пакета у који Србија може да улаже. Пакет укључује надзор, лабораторије и јавноздравствене податке како би се случајеви одмах открили и тиме спречило даље ширење вируса, затим циљани приступ вакцинацији, јавноздравственим и друштвеним мерама и ангажовање заједница као најмоћнијег алата да заштитимо себе и заједнице у којима живимо, као и изградњу отпорних здравствених система како би се спречиле будуће пандемије. СЗО у Србији ће наставити да подржава националне власти у овим активностима које ће имати велики утицај у будућности.

Да ли се Србија, по вашем мишљењу, добро борила против ковида 19?

Пре свега, дозволите ми да изразим своју срдачну захвалност свим здравственим радницима и радницима на првим линијама на њиховој отпорности у борби против ковида 19 у последње више од две године. Здравствени системи широм света, како у развијеним тако и у земљама у развоју, заиста нису били спремни за пандемију овог обима и озбиљности, којој смо и даље сведоци. Овде има много ствари за похвалу. Србија је једна од првих земаља која је почела са вакцинацијом, допрла је до припадника најугроженијих група попут миграната и показала солидарност са суседним земљама. Међутим, оно што ме је највише импресионирало када сам стигао у децембру 2021. године јесте да је одговор на ковид 19 ангажовао највиши могући ниво српског политичког руководства. То видим као одличан показатељ централног значаја који би здравље требало да има и у будућој агенди земље. С друге стране, сви знамо да је било потребно више поштовати колективне јавноздравствене мере, јачати капацитете за праћење контаката, а меру изолације, укључујући и личну одговорност према њој, требало je строже спроводити не само у Србији, већ и широм света. У суштини, требало је да су земље боље припремљене и зато је ово кључна лекција за изградњу бољег и отпорнијег система за будућност како би се спречиле будуће пандемије или на њих одговорило.

Колико су опасни нови сојеви короне?

Овај вирус је временом постао све лакше преносив, али је и даље смртоносан посебно за незаштићене и невакцинисане, иако је омикрон мање вирулентан у поређењу с делта сојем. СЗО ради са стручњацима широм света на праћењу вируса и процени сваког од сојева и мутација које се открију. У овом тренутку, пратимо неколико подваријанти омикрона, укључујући БА.4 и БА.5, и посматрамо преносивост и тежину симптома. Да би било која нова лоза постала забрињавајући сој, она треба да се лакше преноси од соја која већ циркулише, а фактори што утичу на озбиљност болести коју узрокује и способност заобилажења природног имунитета или имунитета добијеног од вакцине су кључни да би се одредио утицај на популацију. До сада нисмо открили никакве промене у епидемиологији или тежини БА.4 или БА.5 у поређењу са претходним подваријантама омикрона, али СЗО наставља да пажљиво прати све доступне податке.

Очекујете ли нови талас ковида 19 на јесен?

Нажалост, немам кристалну куглу, али оно што могу да кажем јесте да је овај вирус веома непредвидив, а то је разлог за велику забринутост. Али са снажним надзором и праћењем нових сојева, масовнијим прихватањем вакцинације, приступачним и правичним приступом антивирусним лековима, циљаним тестирањем, заштитом припадника група са високим ризиком, употребом маски у препуним затвореним просторима, физичким дистанцирањем и вентилацијом, ако и када се појави нови сој, нови налет више не би могао да узрокује повратак у еру акутне пандемије или, другим речима, у увођење веома строгих мера.

Колико сте упознати са тим да ли ће се на јесен појавити нове, модификоване вакцине?

Прошло је нешто више од две године од како је ковид 19 почео да се шири, а сада постоји више безбедних и ефикасних вакцина против тешких облика болести и смрти. На глобалном нивоу дато је више од 11 милијарди доза, а више од 1,5 милијарди доза вакцина против ковида 19 дато је у европском региону СЗО. Тренутно доступне вакцине против ковида 19 су, доказано је, и даље веома ефикасне у спречавању тешких болести, хоспитализације и смрти кад је реч о свим сојевима короне. Стога, спречавање тешких болести и смрти и заштита здравствених система остају примарни циљеви употребе вакцина у контексту глобалног одговора на ковид 19. Процене истраживања Регионалне канцеларије СЗО за Европу и Европског центра за превенцију и контролу болести показују да је од почетка увођења вакцинације против ковида 19 у 33 земље широм европског региона СЗО спасен живот скоро пола милиона припадника популације старије од 60 година.  Вакцине су у суштини врло делотворне! Такође, видимо да има простора за дораду, тако да научници тренутно раде на развоју следеће генерације вакцина против ковида 19, a информације о томе биће објављене чим буду доступне.

СЗО је Србији одобрила платформу за производњу РНК вакцина. Шта то тачно значи и када би наша земља могла да производи вакцине засноване на савременој технологији?

Међу само неколико других земаља са средњим дохотком у свету, група стручњака је доказала да Србија има капацитет да апсорбује ову технологију, истовремено побољшавајући отпорност националног регулаторног система како би био обезбеђен приступ не само вакцинама, већ и свим здравственим производима који су гарантованог квалитета, безбедни, ефикасни и приступачни. То не значи да ће производња вакцине почети сутра или чак ове године. То је средњорочно до дугорочно улагање у иновације, у истраживање и развој који говоре о будућности земље и помажу развоју њених капацитета. Ова платформа не односи се само на вакцине против ковида 19, већ и на потенцијалну производњу вакцина против других болести, укључујући маларију, туберкулозу, па чак и на развој потенцијалног лека против рака. Нове биотехнологије могу и треба да се деле, не само да би се побољшало здравље људи у Србији, већ и у региону и шире. Ово је стратешко улагање у иновације од виталног значаја за напредак и здравље и добробит људи свуда. Србија сада има прилику да игра водећу улогу у контроли ове или будуће пандемије или других здравствених претњи.

Сматрате да је у Србији потребно улагање у примарну здравствену заштиту. Шта тачно мислите под тим и како би се та инвестиција спровела?

Научили смо многе тешке лекције током пандемије, и оне су веома важне. Изнова и изнова видимо да су отпоран здравствени систем, нагласак на превенцији и оснаживање заједница и људи да раде оно што научно знамо да функционише кључни за контролу не само ове пандемије, већ и за спречавање и ублажавање других могућих здравствених претњи на индивидуалном и глобалном нивоу. У будућности, националне власти, уз подршку здравствених партнера широм света, укључујући СЗО, треба да изграде отпоран здравствени систем са фокусом на примарну здравствену заштиту. У Србији је један од циљева да се одговори на незаразне болести, укључујући омогућавање лакшег приступа не само лечењу, већ и раној дијагностици и превенцији карцинома, кардиоваскуларних болести, менталног здравља, пружањем свеобухватних услуга на нивоу примарне здравствене заштите у комбинацији са оснаживањем заједница како би се омогућиле ове важне промене. То се може постићи ако здравље постане политички приоритет као део владиног програма, тако да се политичке одлуке заснивају на утицају који оне имају на здравље.