Последњи чин најлепше ере тениса

Повреде, вирус корона и политичке одлуке довели су до тога да се у последњем поглављу најлепше ере тениса – чије се крај назире – мање прича о тенису, а више о политици. Ако је ико гајио наду да ће оног дана кад велика тројка (Ђоковић, Федерер, Надал) престане да игра, тенис имати лепу будућност, сада сви имамо довољно разлога да сумњамо да овај спорт не само да никада неће имати такав узлет, већ да је на странпутици.

Тенис је постао велики спорт оног тренутка када се у њему пробудила солидарност (оснивање АТП-а 1972, бојкот Вимблдона 1973), а сада играчи немо посматрају како политичари састављају листе учесника турнира. Ако настави овако да се ваља у прашини, професионалном тенису ће бити потребно дубинско прање да би достигао стари сјај.

Да ли је могућ нови бојкот Вимблдона…

Рекордер Аустралијан опена и власник највише тениских рекорда Новак Ђоковић је на почетку сезоне избачен из Мелбурна (ма шта ко мислио о вакцинацији против ковида, то како су га третирали је недопустиво). Шампиону Ју-Ес опена Данилу Медведеву и осталим руским играчима забрањено је да играју на Вимблдону, због рата који се води између Русије и Украјине. Онда се намеће питање да ли су они који у оваквим околностима побеђују – заиста најбољи! Јер није то само ствар да ли један Медведев игра турнире, већ и како се психички носи са сталним претњама и ишчекивањем да би негде могао да буде прецртан.

Било би наивно очекивати да се Вимблдон после пола века суочи с новим бојкотом, јер мржња према свему што је руско толико је велика да би солидарност са Данилом Медведевом била изједначена са подршком Владимиру Путину. Штета је што АТП нема снагу као некада, да окупи своје чланове (играче) и мотивише их на такав чин, да подрже своје колеге (као што је учинио Ђоковић) и стану на пут овом малтретирању које нема никакве везе са спортом.

Када би избацивање руских играча са Вимблдона зауставило рат или макар спасло један живот у Украјини, сигурно би Медведев први одустао од играња на том турниру. Нико још није објаснио шта се добија тиме што се руским играчима брани да играју!

Зато сада можда боље него икада можемо да сагледамо важност онога што се збило пре 49 година, када је 81 тенисер од првих 100 на светској ранг-листи (12 од првих 16 носилаца, међу њима и бранилац титуле Стен Смит), у знак солидарности са Николом Пилићем, одбио да игра на највећем турниру на свету. Тада се АТП ставио у заштитио свог играча кога је Тениски савез Југославије суспендовао због тога што је уместо на меч Дејвис купа отишао на један професионални турнир, а казну је потврдила Светска тениска федерација (ИТФ). Играчи су победили, па се Вимблдон те године претворио у „челенџер”…

Ђоковић за сва времена

Тениски вакуум који се појавио у овој сезони (Ђоковић је играо на свега три турнира, Надал и Медведев су повређени, Федерер се дуго опоравља…) најбоље је искористио талентовани шпански играч Карлос Алкараз. Овај тинејџер, који 5. маја пуни 19 година, после тријумфа у Барселони пробио се на девето место АТП листе и постао девети најмлађи играч свих времена у Топ 10.

Ђоковић је на свој 19. рођендан заузимао 63. позицију на светској АТП листи, а у Топ 10 ушао је десет месеци касније, у најтежој могућој конкуренцији, када је Федерер харао, а Надал већ био светска класа. Надал је свој 19. рођендан дочекао као трећи на листи, а Федерер је у том узрасту био на 39. месту (са 20 година и девет месеци у Топ 10).

Док једни гледају у будућност и најављују Алкараза као новог Надала, други би још мало живели у садашњости и питају се да ли ћемо икада више гледати на истом турниру Ђоковића (22. маја пуни 35 година), Надала (3. јуна – 36) и Федерера (8. августа – 41), па макар то и не био гренд слем. Вест коју је Федерер објавио пре неки дан, да ће ове јесени играти на турниру у свом родном граду Базелу, наговештава још мало радости…

Што се тиче тренутно двојице најбољих на свету, обојица имају само три недеље да достигну топ форму за Ролан Гарос, можда и пресудан турнир за утисак о целој сезони. Ђоковић је после финала у Београду признао да још није сто одсто спреман, док се Надал опоравио од повреде и наредне седмице се враћа на терен после шест недеља. У првој половини маја следе два мастерса, у Мадриду (1–8. мај) и Риму (8–15), као предигра за Ролан Гарос (22. мај – 5. јун) који ће почети на Ђоковићев 35. рођендан

Ђоковић ће у понедељак започети 368. седмицу на челу светске АТП листе, што значи да је укупно провео нешто дуже од седам година на врху. Откако је Роџер Федерер постао „број 1” (2. фебруара 2004) „велика тројка” је 17 од 18 година држала прво место АТП листе: Ђоковић 368 недеља, Федерер 310, Надал 209. У три године пре но што је Федерер стигао на врх – од 2000. до 2003 – петорица тенисера су се смењивала на врху (укупно 12 промена). СЛИКЕ

Ера Новака Ђоковића

Једно време се причало о „великој четворци” (Федерер, Надал, Ђоковић, Мари), па о „великој тројци” (без Марија), међутим, право име за оно што се збива у последњих десет година јесте – ера Новака Ђоковића!

У претходних 11 сезона (2011–2021), Ђоковић је освојио 19 гренд слемова, Федерер четири, Надал 11. У рукама њих тројице завршила су 34 од могућих 43 пехара са највећа четири турнира.

Ђоковић има највише великих трофеја: 62 (20 гренд слемова, пет финала АТП, 37 мастерса), Надал 58 (21 гренд слем, један олимпијске игре, 36 мастерса), Федерер 54 (20 гренд слемова, шест финала АТП, 28 мастерс). Ђоковић је једини освојио све мастерсе (и то два пута).