Субота, 25.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАДРИРАЊЕ

Persona non grata

(Срђан Печеничић)

Заузети став, није исто што и изнети мишљење. Став заузимају џудисти, каратисти, боксери наспрам својих супарника.Тај став може бити ратнички, одбрамбени... А мислећи човек износи мишљење у разговору са саговорником, и колик год оно било различито, оно никада не сме да буде разлог за понижавањe, вређање, свађу, а још мање за подле ударце, баш онакве какви су у боксу строго забрањени - испод појаса. Испод појаса нечијег достојанства....

Има ли фер-плеја на данашњим телевизијама? И да ли баш због одсуства културе разговора, нема ни демократије? Да ли се о човеку суди само зато што је искрен у свом мишљењу, макар оно било другачије од оног у чији је дом свратио, или, пак, треба да се приклони мишљену домаћина? Или је ипак фер да превагне тас на којем су сва она добра дела које је урадио за човечанство, а да то нисмо ни приметили. Јер, ко хаје за уметничке домете и поруке које уметност шаље? Наравно, када је култура одавно протерана са наших телевизија. Нико не прича о делима, све се своди на „рекла-казала“...

Глумац својим говорним апаратом, износећи мисли великих књижевника, шаље знатно јачу поруку од било ког ТВ прогарама, и чини ово друштво бољим, и то никако не могу да покваре његови политички ставови. А када још у свој уметнички процес укључи и особе с менталним недостацима, да ли је онда  било шта друго важније? Дела говоре... речи пролазе... Са њима се можемо сложити или не. Али, оне не умањују гумачки дар и мисију!

Зар један такав мислећи уметник баш мора бити разапет на крст? А водитељка која га је ставила на тај исти крст, чини се, и није имала богзна какве јаке аргументе за то, чиме је више показала своју немоћ. Ех да је то урадила са онима који су с оне стране закона, да ли би и са њима била тако „храбра“?

Ако је једини циљ дијалога - увредити, понизити, омаловажити, чему онда демократија због које се толико ударамо у прса. Колико то кошта - то је право питање? И да ли је једно овакво питање дотичну телевизију и водитељку ставило у исту раван са оним телевизијама које критикујемо и због којих се стидимо.

Колико кошта уопште нечији дар и да ли се све мора наплатити и изразити у парама? Да ли је могуће да смо дошли до тога да нам новац диктира поглед на свет? Да ли је неко помислио у искрено веровање у идеологију коју следимо...  Изношење става – верујем да има цену! Само што се она не мери у новчаницама. Цена је знатно већа!

Скромност је умеће великих. Има их још увек, сва срећа. Они умеју да релативизују овакве разговоре, да не упадају у замке, да не реагују острашћено и да признају кад мисле и да су погрешили, али и да нам интелигентнопокажу колико су велики, а они, преко пута њих, мали.

Докле год се на нашим телевизија не буде поштово дијалог неистомишљеника, никада нећемо напредовати као друштво.  Докле год се будемо делили на овакве и онакве, на добродошле госте и персоне нон грате, не можемо очекивати просперитет земље. Због непоштовања туђег мишљења, батргаћемо се још дуго у блату.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вукица
Све док не будемо имали храбрости да наведемо са чијим поступцима се не слажемо, или их осуђујемо, не можемо очекивати ширу подршку, која је у овом случају преко потребна, ако желимо да мењамо и себе и друге. Значи-подаци о којој ТВ је реч, име и презиме "водитељке", име и презиме глумца, који је био извргнут подсмеху... Овако-нема смисла!
zoran stokic
Moral je slika društva! Za razliku od prava, iza morala ne stoji organizovana prinuda vlasti već moć javnog mnjenja koja nastaje – delovanjem/kritikom – u medijima kao i na sudovima časti struka. Ali u Srbiji decenijama umesto medija imamo agitpropagandu, sudovi časti ne funkcionišu. Zato nam se i dogodilo da umesto morala Srbijom caruje antimoral haos se uvećava! Ukoliko moral nije regulatorna matrica po kojoj se odvija život, nikavka pravno/sudsko/policiska istance ne može to nadomestiti.
Joca Švedska
Ovo je filozofski lep tekst. Problem je međutim definicija pojma "mišljenje". Neko je npr. mišljenja da nam trebaju manji porezi, dok je neko mišljenja da nam trebaju viši porezi. To su legitimna mišljenja vredna diskusije. Međutim 2+2=4 nije "mišljenje", nego matematička činjenica. Ko tvrdi da je 2+2=5, ne iznosi "mišljenje" nego lupa gluposti. U politički korektnom svetu očekuje se da se i matematički ili naučno pogrešni stavovi prihvataju sa "poštovanjem". To nije ni moguće ni razumno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.