Љубавни притисак

Када некога волите, онда је ту увек и притисак. Тим речимa је Мануел Сарацин у Београду лаконски одговорио на питање новинара да објасни то што се појачана дипломатска активност Немачке у Србији поима у нашој јавности као вид политичког притиска. Управо је овај четрдесетогодишњи функционер немачких Зелених постао посебни „појачивач” делатности своје земље на нашем поднебљу. Јер, од 1. марта је постао специјални изасланик немачке владе за западни Балкан. Сарацин је тако постао четврти међународни специјални изасланик за овај регион, након Мирослава Лајчака (ЕУ), Стјуарта Пича (Велика Британија) и Габријела Ескобара (САД).

Његов недавни сусрет у Београду с председником Србије Александром Вучићем био је само последњи у низу интензивних састанака немачких и српских званичника. Све је то створило утисак о дипломатској офанзиви Немачке на нашу земљу да уведе санкције Русији и призна тзв. Косово. За разлику од јавног иступа у којем је помињао љубав, Сарацин је, према Вучићевим речима, на састанку на Андрићевом венцу недвосмислено затражио да се „српска спољнополитичка агенда усклади са европском”. „Јасно је изнео став и то чини сваки представник ЕУ и западног света. Немојте да имате илузије да ће неко то да прескочи”, рекао је Вучић.

Сарацин тврди да се залаже за непоколебљиво ширење ЕУ у нашем региону. За западни Балкан каже да представља „срце европске идеје”. Заговара и увођење визне либерализације за Приштину. Изричито се противи промени граница на нашем поднебљу и евентуалној ревизији Дејтона. Још пре годину дана, док није био на актуелној функцији, оценио је да треба побољшати дијалог с цивилним друштвом у Србији како би се поспешиле реформе. Није јасно да ли у такве организације убраја и, рецимо, опозициону политичку коалицију „Морамо”, с чијим се представницима такође састао приликом боравка у Београду.

На тему Сребренице, дели став шефице немачке дипломатије Аналене Бербок да се „злочинци проглашавају херојима, а у неким државама заузимају и места у парламенту”. Иначе, управо су Бербокова, али и европарламентарка Зелених Виола фон Крамон здушно поздравиле Сарациново именовање за специјалног изасланика. То је уједно најновија функција у његовој богатој политичкој каријери.

Рођен 1982. у Дортмунду, студирао је историју, пољски језик, источноевропске студије и право на универзитетима у Бремену и Хамбургу. Политичку каријеру је започео са 22 године, када је 2004. постао посланик у парламенту покрајине Хамбург, а потом и у Бундестагу од 2008. до 2021. Био је и председник Друштва за југоисточну Европу из Минхена, које „Дојче веле” описује као „најважнију институцију у Немачкој за политичко саветовање о темама у вези с Балканом”.

Мимо Балкана, деловао је и као патрон белоруских политичких затвореника – активисте Миколе Дзиадока и блогера Ихара Лосика.