Село старије од Шумадије

Бресница – Службом у богомољи Св. Марка и пригодним словима и игром ђака овдашње Основне школе „Ђенерал Марко Ђ. Катанић”, Бресница је обележила осам векова свог постојања. Село на средокраћи пута између Чачка и Крагујевца опстало је 800 година, а по имендану је старије и од саме Шумадије, којој припада.

‒ Ми смо овде да бисмо, трудом на земљи, себе уподобили за царство небеско. Истине вере из Светог писма су нам остале да бисмо читајући веровали у то што пише, а да верујући имамо живот у Христу – казао је у својој недељној беседи, после свете литургије у храму Св. Марка, владика жички Јустин.

Иза литургије, благословио је славске дарове, а затим освештао спомен-чесму у порти, подигнуту као успомену на све страдале из ове парохије у Другом светском рату.

Краљ Стефан Првовенчани, Повељом из 1222. године „са правозаљубљеним сином својим Радославом, по милости божјој приноси да бисмо били помињани у молитвама, Брестницу са тргом за храну и одевање онима који служе у светом храму овом”. Касније се „т” изгубило из имена села пуног брестова.

Повеља првог крунисаног Немањића краси северни зид жичког храма и сведочи да је село које поклања Жичи једино насеље између Жиче и моравског Градца (данас Чачка) које је уписано на мапи.

Тешко је и замислити шта је све од збитија стало у осам векова бресничких? О ранијим да не причамо, рецимо о фигури бога Меркура, заштитника путева и путника, из доба кад је ово подручје било део Римског царства. Пронађена је својевремено у Бресници, стара је око 1.700 година и чува се у чачанском Народном музеју.

А Бресница је и село са четири цркве и четири свеца.

На два и по километра од средишта Бреснице векују богомоља из времена сеобе Срба са Косова под вођством Арсенија Чарнојевића, у 17. столећу. Стара брвнара, слави великомученика Прокопија, док је нова посвећена преподобној мати Параскеви.

Затим је у самом селу 1720. године на темељима средњовековног храма подигнута богомоља чија је парохија била од Сирче до Брђана, али је Турци запалише. На пепелишту, Милош Обреновић је у свом потоњем земану срезао брвнару у славу Покрова пресвете Богородице, само што је она с временом омалила те је ваљало зидати већу. На тај посао дао се велики добротвор, мештанин и ђенерал Марко Катанић. Освештана је 1906. и посвећена апостолу Марку. Најновија бресничка црква, како приповедају у селу, ликом је навела краља Петра Првог да своју задужбину на Опленцу учини по истим цртама.

Где има места за четири свеца, било је и за петог, па Бресничани као сеоску славу обележавају Спасовдан (Вазнесење господње). А неки ће, ако их ко упита шта је још важно за животопис села, отпоздравити овако:

„У турско доба, на попису из 1476. године, Бресница је имала 40 кућа, а Чачак само 10”.

Спомен-чесма страдалима у Другом светском рату

– Ми смо овде да бисмо, трудом на земљи, себе уподобили за царство небеско. Истине вере из Светог писма су нам остале да бисмо читајући веровали у то што пише, а да верујући имамо живот у Христу – казао је у својој недељној беседи, после свете литургије у храму Св. Марка, владика жички Јустин.

После литургије, благословио је славске дарове, а затим освештао спомен-чесму у порти, подигнуту као успомену на све страдале из ове парохије у Другом светском рату.