Кога слушају политичари

У жељи да се што више приближе обичним грађанима, који су и њихови гласачи, политичари све чешће покушавају да им се на разне начине „додворе”. Данас се о водећим светским моћницима зна готово све – од брачног статуса, љубавних афера, па до ситница које им улепшавају дане. Многи од њих не скривају да им у тешким тренуцима највише прија – слушање музике.

Торијевац који је Тонија Блера заменио на месту британског премијера, Гордон Браун, воли да слуша младе рокенрол снаге. Први човек Даунинг стрита преферира популарни британски бенд „Арктик манкиз”. У једном интервјуу рекао је да су песме шефилдског бенда „одличне за јутарње буђење”. Но, касније је на једној конференцији о глобалном загревању изјавио да га више занима „Арктички круг него ’Арктик манкиз’!”

Наследнику Владимира Путина на месту председника Русије Дмитрију Медведеву прија тврђи звук. Четрдесетдвогодишњи Медведев обожава хард рок, а омиљени бендови су му „Дип парпл” и „Скорпионс”. Руски председник је, у односу на колеге, отишао и корак даље када је у фебруару позвао своје музичке фаворите „Дип парпл” у Москву да забављају њега и госте на забави поводом обележавања петнаестогодишњице оснивања компаније „Газпром”, у којој је био на челу савета директора.

За италијанског премијера Силвија Берлусконија зна се да је велики љубитељ музике. Берлускони свира клавир, гитару, а једном приликом је изјавио да је своје школовање платио од музичких „гажа”. И данас често свира и пева у свом дому.

У интервјуу за америчку мрежу Си-Би-Ес председник Француске Никола Саркози је на питање зашто га зову Сарко Американац рекао: „Зато што волим Америку и желим да будем њен пријатељ. Поносан сам на надимак. Обожавам америчку музику. Елвиса Прислија, нарочито!”

Амерички музичар, кога смо пре десетак дана уживо гледали у Београду, Лени Кравиц, недавно се похвалио да је један од његових обожавалаца Саркози. Француски председник је Кравицу чак послао и-мејл у коме му је захвалио на поклону – компакт диску „It is Time for a Love Revolution” и написао да га стално слуша, јер му се допада.

„У и-мејлу ми је чак поменуо које му се песме највише свиђају”, изјавио је Кравиц.

Саркози, без сумње, у последње време интензивно слуша и албум своје супруге, француске прве даме Карле Бруни. Компакт диск „Comme si de rien n'etait” који се појавио у музичким продавницама 11. јула са првог места француске листе потиснуо је албум популарног британског бенда „Колдплеј”. Када се умори од „слушања” своје жене, Саркозију остаје да се опусти уз хипхоп ритмове који долазе их кухиње његовог сина Пјера.

Најсликовити пример политичара који без музике не може да замисли живот јесте бивши јапански премијер Ђуничиро Коизуми. Јапански политичар је опчињен Елвисом Прислијем. Рођен је истога дана када и краљ рокенрола, 8. јануара, па стога и није чудо што толико воли Елвиса. Музику америчког певача може да слуша нон-стоп, јер је „лековита”, све песме зна напамет, а шокирао је јавност када је објавио колекцију Елвисових песама у својој интерпретацији.

Одлазећи амерички председник Џорџ Буш признао је да није био на Вудстоку, иако, бар по рођењу, припада бејби-бум генерацији. Био је заузет другим стварима, а културна револуција га није толико окупирала. Када је пре две године напунио шесту деценију живота, Буш је рекао да „воли да седне на бицикл и слуша музику док се вози около, надајући се да ће тако заборавити колико је стар”. Пошто, по сопственом признању, није превише талентован за музику, није могао да удовољи жељи Ђуничира Коизумија да заједно отпевају једну Елвисову песму. Том приликом Бушу је јапански премијер отпевао чувену Елвисову нумеру „Желим те, требам те, волим те”, а Буш га је заузврат одвео на „свето место” – у Грејсленд.