Продаје се „Азотара”, уништена фабрика вештачких ђубрива

Суботица – Некадашња фабрика вештачких ђубрива „Азотара” у насељу Биково поред Суботице продаје се након што је стечајни судија Привредног суда у Суботици донео решење о банкротству предузећа. На продају су, методом јавног надметања, оглашене непокретности од готово 10 хиљада квадратних метара грађевинског земљишта, као и четири укњижена и четири неукњижена индустријска објекта, укупне површине преко 25 хиљада квадратних метара, а од покретне имовине на продају је део лабораторијске опреме. Почетна продајна цена, по тексту огласа о продаји, износи 100.090.796 динара, а лицитација је заказана за 3. јун ове године.

„Азотара” је у стечају од 28. новембра 2019. године, а решење о банкротству донето је шест месеци касније, марта 2020. године. На основу пријава поверилаца у стечајном поступку је утврђено да дуговања „Азотаре” износе близу 10 милијарди динара. Фабрику вештачких ђубрива и азотних једињења 22. новембра 2006. године купио је предузетник Пеђа Малишановић за износ од 433 милиона динара. Малишановић је до тада имао фирму „Азохем” која се бавила мешањем и паковањем вештачког ђубрива. У тренутку куповине обећао је да ће запослити 120 радника и поштовати све уговорне обавезе.

У међувремену, из „Азотаре” је стизало више вести о проблемима него о производњи. Тако је 2011. године предузеће било дуже од годину дана у блокади и требало је по тадашњем закону, аутоматски да оде у стечај. Дуг је измирен, а у том периоду и Фонд за заштиту животне средине финансира пресељење „Азохема” у „Азотару” јер су грађани суботичког стамбеног насеља Макова Седмица годинама протестовали због загађења које је ова хемијска индустрија правила.

Удружење грађана „Солидарност”, које се бори за права радника оштећених приватизацијом 2012. године, саопштило је да им се обратило 115 радника којима је пола године каснила зарада. Радници „Азотаре” забринути су за судбину, али и предузеће које се, како су навели, уништава. „Солидарност” подсећа да је Фонд за капитална улагања Војводине уложио 40 милиона динара у производњу кристалних ђубрива у „Азотари”, а да је тај погон постојао само док су камере сликале градско и покрајинско руководство. „Азотара” никада није производила кристална ђубрива, а „Солидарност” износи и оно што се дуго у јавности нагађало, да је погон азотне киселине, који представља срце фабрике, девастиран, да се уређаји и опрема секу и продају као отпад.

Крајем 2012. године Малишановић је ухапшен уз групу руководилаца „Агробанке” јер је уз гаранцију, лажно преувеличане вредности својих фирми „Азохем”, „Азотара” и пољопривредног добра „Мала Босна” добио кредит у износу од 20 милиона евра и новац прослеђивао на своје друге фирме. Малишановић је првостепеном пресудом Вишег суда у Београду фебруара 2021. године у случају „Агробанка” осуђен на две године и два месеца затвора због злоупотребе одговорног лица у саизвршилаштву.

Огласом о јавном надметању који је сада објављен, продаје се већи део некадашње „Азотаре”, али на том простору постоји још неколико предузећа, од којих нека и у стечају, а која се повезују са Пеђом Малишановићем. Такође, део грађевинског земљишта у власништву је и „Железница Србије” и ту постоји индустријски железнички колосек.

У фабрици вештачких ђубрива „Азотара” већ годинама нема производње, а у погонима који су остали не постоји функционална целина која би омогућила да се производња и обнови. Продаја „Азотаре” тако и није продаја фабрике у коју је привреда Суботице и Југославије седамдесетих година уложила 50 милиона долара већ продаја локације као грађевинског земљишта, у суседству железничког колосека.