Да ли је Сарајево увело санкције Москви

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Поздрављамо усклађивање БиХ с рестриктивним мерама Европске уније према Русији”, наведено је у саопштењу Групе 7 (Г-7), што су формулације које су збуниле јавност у региону и унеле нервозу у политичке кругове у РС. С једне стране, опозиција у Српској тврди да су санкције БиХ Русији заиста уведене, док српски члан Председништва БиХ Милорад Додик тврди да такве мере према Руској Федерацији „нису и неће бити уведене”.

Након што су се пре неколико дана појавили наводи да се БиХ придружила санкцијама против Русије, Додик је после састанка владајуће коалиције у РС рекао да „БиХ ни на једном нивоу уставом предвиђеном за одлучивање, као што су председништво и Парлaментарна скупштина БиХ, у неким деловима и Савет министара, није донела ниједну одлуку да се изврши било какав потез у вези са санкцијама према Руској Федерацији и то ће тако остати”.

„Постоји неки неодговорни фактори који су негде по свету по форумима давали неке неодговорне, незаконите и неовлашћене изјаве, али то не обавезује, јер нема одлуке органа БиХ о томе”, рекао је Додик.

Генерални секретар Председништва БиХ Зоран Ђерић изјавио је да одлука о увођењу санкција никад није била на дневном реду председништва, које је по Уставу једино надлежно за вођење спољне политике, додавши да су „све остало спекулације”. После тих навода није стављена тачка на ту тему. Председник опозиционог ПДП-а Бранислав Бореновић тврди да су санкције ипак, уведене што је аргументовао тиме да се БиХ придружила ЕУ у подршци за више од 20 одлука Савета ЕУ којима се уводе разне санкције Русији. Тврди да су дипломате БиХ у Бриселу „поступале у складу с инструкцијама Председништва БиХ”. Одговорио му је Додиков саветник Радован Ковачевић, који је истакао да су „амбасадори БиХ који су се самостално и неуставно придруживали појединим изјавама, радили то позивајући се искључиво на Стратегију спољне политике БиХ коју су усвојили Бореновићеви шефови Црнадак и Иванић”.

Бореновић је потом објавио списак 22 одлуке којима се, како је навео, уводе санкције Русији и њеним грађанима, а које је наводно подржала и БиХ у Савету ЕУ, где су између осталог наведене санкције које су добили Сергеј Шојгу, Димитриј Песков, Спутњик и РТ, депутати Државне думе, затим ћерке Владимира Путина...

„Одлуке које је побројао Бореновић донео је Савет ЕУ, у којем учествују само чланице ЕУ, а сви знамо колико је БиХ далеко од тог статуса. Тако да није било шансе да БиХ у њима учествује”, каже за „Политику” Сњежана Бурсаћ Новаковић, једна од десет представника БиХ у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Председник СДС-а Мирко Шаровић, пак, истиче како „БиХ уводи санкције Русији ’пузајућом методом’”, појаснивши како то није урађено „на Председништву БиХ или Савету министара, већ то чине чланови делегација БиХ”.

Бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић изјавио је да се БиХ путем мисије при ЕУ придружила изјави ЕУ о санкцијама, додавши да су имплементацију санкција од стране Савета министара БиХ блокирали председавајући Савета министара и министри из РС, „за шта морају да сносе пуну политичку одговорност”.

Медији су пре два месеца јавили како представници БиХ из РС у Парламентарној скупштини Савета Европе у фебруару нису дали глас за избацивање Русије из тог тела, али је амбасадор БиХ при Мисији Савета Европе Иван Орлић одмах потом изјавио да се БиХ придружила државама које су гласале за суспензију Русије у Савету Европе.

Борељ је почетком марта изјавио како се и БиХ придружила одлуци Савета ЕУ и ускладила са санкцијама против Руске Федерације, као и Албанија, Црна Гора и Северна Македонија, што је, како се може закључити, урадио амбасадор БиХ при Мисији Савета ЕУ, који се највероватније придружио ставовима Савета ЕУ. Министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић из Изетбеговићевог СДА изјавила је тада да се БиХ мора придржавати међународног права и уговора који су потписани. „И ту, јасно је, неке институције морају деловати по аутоматизму. Видимо да су санкције које се против Русије доносе свеобухватне и да се дотичу многих области. Тамо где будемо имали основ, ићи ћемо да одмах спроводимо своје обавезе у погледу рестриктивних мера”, саопштила је Турковићева.

Једна од мера с којима се БиХ ускладила је замрзавање имовине председника Русије, као и министра спољних послова Сергеја Лаврова у иностранству, јавио је тада Радио Слободна Европа.

Парламентарка Сњежана Бурсаћ Новаковић каже да БиХ „нема званичан став у вези с украјинском кризом јер Џаферовић и Комшић нису дозволили да се та тема нађе на дневном реду председништва”, које је по Уставу једино надлежно за вођење спољне политике.

„Тако да су сва деловања амбасадора на ту тему била одраз њихових личних опредељења, а не званичне политике”, истакла је Сњежана Бурсаћ Новаковић, мислећи на деловање амбасадора БиХ при Мисији Савета ЕУ Ивана Орлића, као и на делатности амбасадора БиХ при УН Свена Алкалаја.