Српско оружје у Мјанмару са америчком дозволом

ТРАГОМ ВЕСТИ
Обично се каже да новац нема посебан мирис, а слично је и с оружјем.

Путеви оружја су крајње мистериозни, крајњи корисник не мора бити и онај који је означен као први. Но, овог пута продаја српског оружја Мјанмару, или Бурми, сасвим је чист посао. Наиме, Рангун није ни на каквој ембарго листи УН када је продаја оружја у питању. Истина, пре три године САД су покушале да такав ембарго –  не само када је о оружју реч –уведу Мјанмару путем одговарајуће резолуције Савета безбедности УН, али су Кина и Русија уложиле вето и од резолуције није било ништа. И Москва и Пекинг имају у Мјанмару велике економске интересе који су доминантни у односу на степен демократије који спроводи војна хунта у Рангуну.

САД су годинама незадовољне политичким приликама у Мјанмару и Вашингтон је према тој земљи увео ембарго на испоруке оружја. Исто је учинила и Велика Британија. Али кад је Србија у питању и извоз српског оружја Мјанмару, Америка је дала сагласност да се Рангуну продају најмодерније српске самоходне хаубице типа "нора Б-52", јер без те сагласности Београд сигурно не би ни улазио у тај посао. Уз "норе" у изгледу је и велики посао са модернизованим хаубицама од 105 милиметара. Америчка логика била је отприлике да Србији ипак треба дозволити да некоме продаје и нешто софистицираније оружје него што су пушке и пиштољи. Поготово зато што Мјанмар, односно некадашња Бурма, још од 1990. године располаже ескадрилом наших школско-борбених авиона типа Г-4. Ратно ваздухопловство Мјанмара има девет авиона југословенске производње Г-4 и пре нешто више од годину дана наши стручњаци обавили су и први већи ремонт тих авиона после 1990. године. Иначе, пилоти и инжењери ратног ваздухопловства Мјанмара прошли су 1990. године обуку у југословенском ваздухопловном центру у Рајловцу.

У време СФРЈ, Бурма је увезла и југословенске брдске топове Б-1, муницију за те топове, а касније и брзе патролне чамце.

У контексту политичких догађаја у Мјанмару наравно да извоз оружја у ту државу може да послужи и у дневнополитичке сврхе и обрачуне. Зато наша јавност треба да зна да сваки извоз оружја из Србије одобравају три српска министарства – одбране, унутрашњих послова и спољних послова. Уз све то тражи се и мишљење Вашингтона, односно консултује се и америчка амбасада у Београду. Како Мјанмар није на листи ембарга УН, а јесте на америчкој листи ембарга, то су наши одговарајући органи питали Вашингтон и од Вашингтона добили одобрење за извоз оружја. Уз малу молбу да то ипак буде што дискретније. Али, сада су и будистички свештеници изашли на улице...