Годишњица Боја на Чегру

Ниш – Јуче је обележена 213 година од легендарног Боја на Чегру и погибије једног од највећих српских националних јунака, ресавског војводе у Првом српском устанку Стевана Синђелића и његових устаника. У присуству представника државних делегација из Ниша, Свилајнца и Ресаве и великог броја грађана, на спомен-обележје положени су венци и цвеће и евоциране су успомене на херојску битку за ослобођење Ниша од Турака. Одржан је и парастос који је служило свештенство Нишке епархије СПЦ које је предводио владика Арсеније.

Бој на Чегру одиграо се у пролеће 1809. године, а 31. маја ресавски војвода Синђелић испалио је из кубуре хитац у барутану и складише оружја, усмртивши на узвишењу изнад Ниша преко 6.000 Турака који су упали у устаничко утврђење и око 3.000 својих устаника који су намеравали да ослободе Ниш.

На Чегру је Стеван Синђелић са својим устаницима био у најистуренијем од шест српских шанчева, а у зору 31. маја нападнут је од Османлија одлуком Куршид паше, који је располагао са око 20.000 војника. Устаници су одбили више турских јуриша, али како је изостала помоћ других војвода и када је увидео да његови Ресавци не могу да одоле турској сили, војвода Синђелић запалио је складиште муниције. У шанцу су изгинули сви.

Неколико месеци касније Куршид паша је, да би застрашио Србе, наредио да се од глава погинулих устаника сазида обележје која је названо Ћеле-кулом. Првобитно су на њој биле 952 лобање, а сада их је мање од стотину. Алфонс де Ламартин, француски романтичар из 19. века, песник, путописац и политичар који је боравио у Србији и Нишу 1833. године, записао је да је посетио јединствен споменик Ћеле-кулу и да су одсечене главе српских устаника и јунака постале камен темељац њихове отаџбине, додавши да народ који има овакве споменике никада не може пропасти.