„Викинзи” неумољиви на старту

Није било баш онако како смо се сви заједно понадали. Србија је на старту новог поглавља Лиге нација поражена код куће и то од старог знанца, који је деловао чврсто, уиграно и веома организовано. Тренутак одлуке, који је Норвежанима подарио сва три бода на старту такмичења дело је Ерлинга Холанда, тренутно највеће звезде фудбала „викинга”. Норвежани су се од старта добро организовали, определивши се без икаквог страха да преузму диригентску палицу на терену. Тако је и било у највећем делу меча, што је додатно задавало главобољу домаћину који је чини се мислима већ у Катару. Тај почетни притисак ка нашем голу, где се између статива нашао чувар мреже Торина Вања Милинковић-Савић, уопште није био благ. Са друге стране, домаћин је у ново фудбалско поглавље у Лиги нација, кренуо без Душана Влаховића, засигурно  једног од најбољих младих светских нападача, чији опоравак тече брже него што се могло очекивати.

Пошто смо добро измерили противника који је на деби дошао са главном ведетом Ерлингом Холандом, новом скупопценом звездом Манчестер ситија, наши фудбалери су кренули нешто одлучније ка голу Норвежана. Углавном, напади Србије ишли су по крилима где су Лазовић и Костић уносили немир у гостујућу одбрану. Али, гости су у у раној фази игре, 18. минуту, још док се испипавао пулс, извели сјајну акцију. Најпре је Естигар мајсторски пронашао Елјунусија који је у скоку надвисио Павловића и мајсторски успео да спусти лопту до Холанда. Најбољем играчу гостију се отворила идеална прилика да крене сам ка нашем голу и онда када је ушао два - три метра у наш шеснаестерац, чинило се да намнема спаса. Међутим, Холанд је шутирао толико слабо да се стекао утисак да се ради о почетнику у фудбалу а не о некоме ко вреди на десетине милиона евра, колико га је платио енглекси тим из Манчестера. Била је то прилика за којом ће свакако жалити Норвежани.

Повратак Дарка Лазовића играча италијанске Вероне у главни састав донео је доста живости по десној страни. Али, само у првом полувремену, и то док је још имао снаге да трчи. Норвежани су знали одакле им прети највећа опасност. Покушали су од старта да зауставе нашег капитена Тадића и онда  када су успели у тој намери полако су се окретали новом концепту на терену. Тај концепт био је веома јасан: да се нападне Србија и то што пре. Тако је и било и већ после 25. минута игре Норвежани су извели сјајну акцију. Најпре је брзоноги Педерсен успео да се пробије и побегне нашој одбрани по десној страни, да поред Павловића и Костића упути идеалан центаршут. Лопта је ишла право у петерац нашег тима где се у пуном трку нашао опасни Холанд, који у свом стилу између Лукића и Лазовића успео да „закуца“ лопту у мрежу противника: Србија – Норвешка 0:1!

У првих пола часа игре наш најбољи стрелац Александар Митровић не само да није успео да се избори за бар једну добру прилику већ је био потпуно одсечен и неприметан. А можда и мало уморан након дуге и исцрпљујуће сезоне у дресу Фулама. Додуше, недостајао му је и млади Влаховић, који ће верујемо већ на следећем окупљању бити спреман за нове репрезентативне обавезе. Али, како је време пролазило Митровић је био све опаснији па је у једном моменту и маказицама покушао да савлада Ниланда. Овај меч је на неки начин био добра прилика за наше младе штопере да се опробају у дуелу са једним од најбољих светских нападача.  Дуели како на земљи тако и у ваздуху су за Миленковића, Вељковића и Павловића били прави испит зрелости.

Драган Стојковић је неко ко иза себе има дуго и богато искуство. Неко ко уме да препозна тренутну кризу фудбалера, па се одмах након петнаестоминутне паузе између два полувремена определио за још офанзивнију варијанту. У свлачионици је оставио индиспонираног Гудеља а шансу је добио нападач Реал Мадрида Лука Јовић. То је подразумевало нову формацију у наставку меча. Србија је одмах у свом стилу извршила снажан притисак али се одбрана Норвежана добро држала.

Имала је Србија у 55. минуту три дивне прилике у само једној акцији али је феноменални Ниланд успео да најпре заустави ударац Митровића, потом и Јовића и на крају Сергеја Милинковић-Савића! Био је то период игре у коме је наша публика уживала, надајући се искрено резултатском преокрету, иако смо добро знали да нам у госте стиже једна од најбољих одбрана у Европи. Немајући куд селектор Стојковић је пред последње поглавље извршио чак троструку измену, очекујући бар нешто бољи резултатски добитак. Највише наде полагао је у брзоногог Радоњића.

Домаћин се затим опасно напрегао у финишу меча како би стигао бар до изједначења. Али, одбрана Норвежана била је чврста, добро постављена и уиграна што је задавало огромну главобољу нашим нападачима. На крају „викинзи“ су се радовали као мала деца. А ми? Нама остаје да се више не осврћемо на овај пораз, јер уколико размишљамо болеће нас глава. У недељу нас очекује нови испит а тај меч морамо да добијемо, бар због самопоуздања, које, надамо се није пољуљано након овог стартног пораза....

Стадион: „Рајко Митић“. Гледалаца: око 8.000. Судија Павел Рачковски (Пољска). Стрелац: Холанд 26. минут. Жути картони: Митровић (Србија), Аушнес, Мелинг (Норвешка).

Србија: В. Милинковић-Савић 6, Миленковић 7, Вељковић 7 (од 75. Ераковић 6), Павловић 6, Лазовић 6,5 (од 68. Живковић 6), Гудељ 5,5 (од 46. Јовић 6), Лукић 6 (од 68. Грујић 6), Костић 6 (од 68. Радоњић 6), С. Милинковић-Савић 6, Тадић 6, Митровић 6.

Норвешка: Ниланд 7, Педерсен 7, Странберг 6, Естигар 7, Мелинг 7, Одигар 6, Аушнес 6,5 (од 76. Торсвед -), Берге 7 (од 75. Дели -), Елјунуси 6 (од 87. Риарсон -), Холанд 7 (од 67. Торсби 6), Кинг 6 (од 46. Селвот 6).