Сећање на трагедију Смедерева 1941. године

У 14.14, у четвртак, петог јуна 1941. године, у Смедереву се догодила страховита експлозија која је разорила велики део древног града деспота Ђурђа Бранковића. Прецизан број није утврђен, али несумњиво је да је приликом експлозије погинуло најмање 2.500 људи. Број рањених је био неколико пута већи.

Био је то пазарни дан у Смедереву, четвртак, варош је била препуна људи из околних села, па отуда није било могуће тачно установити број жртава, подсетио је Танјуг јуче у сећању на ову трагедију. Такође, у тренутку експлозије у станици се налазила композиција воза бр. 4714, који је саобраћао од Смедерева ка Пожаревцу и управо је требало да напусти град у 14.12, али се због гужве задржао неколико минута дуже од времена предвиђеног за полазак.

Последице су такође биле ужасне, готово сви који су се налазили унутар воза страдали су. Међу њима и син генерала Милана Недића, као и унуче и снаха.

У страховитој експлозији која се тада догодила град је доживео трагедију невероватних размера. Половина зграда у Смедереву је разорена, а оштећења су била видна, у мањој или већој мери, на готово свим објектима у граду. Понегде се наводи да је разорено око две трећине града.

Ваљана илустрација јачине експлозије јесте и чињеница да се она сасвим добро чула и у Београду, који је, ваздушном линијом, удаљен 42 километра.

Конфузији поводом броја жртава доприноси и чињеница да је град тада био пун избеглих, пошто је непуна два месеца раније Краљевина Југославија окупирана, па су се у централну Србију сливале реке невољника из окупираних делова земље, у случају Смедерева највише с простора Дунавске бановине, чије је административно средиште тада такође било у том граду.

Отуда су и представници разних институција бановине, који су претходно боравили у Новом Саду, у то време у Смедереву пронашли уточиште. Не само администрација него и други, примера ради, Српско народно позориште из Новог Сада.

Када је Краљевина Југославија окупирана априла 1941, немачке окупационе власти одвеле су у заробљеништво припаднике војске, изузев оних од којих су очекивали лојалност и сарадњу. Практично, то је значило да су у заробљеништво одвођени искључиво Срби и Словенци, сви други су пуштани.

Огроман војни материјал који је заробљен када је војска Краљевине Југославије капитулирала 17. априла складиштен је у древној тврђави у Смедереву.

Узроке није тешко објаснити. Реч је о тврђави која је била у добром стању, дакле, обезбеђивање је било лакше.

Потом, површина тврђаве је велика и омогућавала је складиштење великих количина материјала. Подједнако важно, град је смештен на стратешки прикладном месту и има врло добре саобраћајне везе, и колске и железничке, и још важније, налази се на Дунаву, па је био могућ транспорт реком, далеко најјефтинији. Отуда је унутар тврђаве складиштен најразличитији војни материјал, у великим количинама, укључујући, осим оружја и муниције, и гориво.

По немачким војним документима, унутар тврђаве су се тада налазиле 374 тоне ТНТ-а, 2.800 тона муниције најразличитијих врста, 172 тоне експлозива, односно барута, као и 425.000 детонатора и знатне количине горива. До пожара је изгледа дошло на простору где је била смештена пешадијска муниција, десно од главне капије тврђаве, уследила је експлозија у 14.14, а онда серија детонација велике разорне моћи.

За становнике Смедерева, па и ондашње Србије уопште, све то личило је на трагедију библијских размера. Обнова града започела је релативно брзо. Тадашња окупациона администрација помогла је обнову. На чишћењу рушевина, извлачењу страдалих и потоњој градњи и обнови радило се врло предано. У првом тренутку за рад на раскопавању рушевина одређени су и заточеници. Због врућина било је неопходно што пре сахранити страдалнике.

У спасавању су учествовали и припадници немачке војске. Потом је то добило шири, организовани облик, с низом стручњака, радило се плански, организовано, а учествовале су и хиљаде добровољаца. Током 1943. план обнове Смедерева је највећим делом остварен, град је наново изграђен.

Узрок експлозије остао је нерасветљен. Претпоставке се крећу од тезе о несрећном случају, чему су могле допринети и велике врућине, до закључка да је у питању диверзија. У том смислу помињан је Мустафа Голубић, познати совјетски агент. А такође и британске тајне службе. Све је то остало на нивоу претпоставки. Из разумљивих разлога нико се није хвалио успехом диверзије у Смедереву, ни када је Други светски рат увелико био готов.