Нова Африка

Уколико је економски успон НР Кине и Индије био велики преокрет у свету током прве четвртине 21. века, у наредним деценијама човечанство чека још једна револуција: запањујући демографски преображај Африке, већ сада другог континента по бројности становника.

Према расположивим подацима, становништво Африке је око 1914. износило 124 милиона, нешто више од седам процената светског. Претходних 200 година је трговина робљем пустошила „црну” Африку.

Тек је 20. век донео демографску револуцију у Африку. Укупно становништво на континенту, другом по пространству (око 30,3 милиона квадратних километара) на планети сада износи око 1,4 милијарде људи – преко десет пута више у року од само једног века – и даље ће расти.

Британски књижевник Едвард Пејс објашњава у својој недавној књизи „Младотрес” („Јутквејк”) зашто је афричка демографија важна за свет. Мало је вероватно да афричко становништво неће достићи 2,2–2,5 милијарде до 2050. Африка ће средином века вероватно чинити близу 25 процената светске популације.

Узимајући у обзир овај гигантски и преображујући процес раста, једну од највећих људских драма наше ере, ниједан извештај о глобализацији 21. века не може бити потпун уколико не укључи афричке гласове и анализе континента. Но, и по Пејсу, запањујућа је чињеница да је Африка пречесто „одсутна... у глобалним разматрањима”.

У Групи 20 (Г-20), најмоћнијих и највећих привреда света, само је једна држава с континента – Јужна Африка. Слично Латинској Америци или Индији, афрички континент нема стално место у Савету безбедности Уједињених нација. Јача уверење да у питању није само недостатак моралне визије и правде, већ и одраз нереалног и застарелог разумевање света 21. века.

Сада се говори о крају глобализације јер је огроман раст трговине између Азије и Запада можда престао. Но, интеграција Африке у трговину и глобалне комуникације тек је почела.

У Африци јесте огроман потенцијал за сукобе, али и за привредни раст. Африка се мења нагло и тешко је игнорисати континент. Брзе економске и социјалне промене ће Африци дати већу улогу у светским пословима.

После векова проведених на периферији, Африка ће бити много важнија у глобалним пословима, економији и визијама. Економски и демографски процват у Азији можда ће наставити да доминира у првој половини овог века, али ће у другој бити повећана тежина Африке.

Према рачуноводственој фирми ПВЦ, уколико до 2050. раст становништва у Африци буде праћен одговарајућим повећањем укупног друштвеног производа (БДП), привреде попут Нигерије – која би тада могла да има 400 милиона становника –престигле би Француску или Немачку по величини БДП, рачунатом према паритету куповне моћи (сходно тржишним ценама). Центар за међународни развој Универзитета Харвард предвиђа да ће седам афричких земаља бити међу 15 с најбржим растом до 2027.

Иако се удео прерађивачке индустрије у БДП-у у многим земљама богатог света смањује, у Африци је повећан са 9,4 одсто у 2011. на 11 одсто у 2018, а извоз драматично расте. Афричке фирме се специјализују и уче да постану конкурентније на глобалним тржиштима. То је подупрто унапређењем просветних система, све већи број образованих младих, а стопе уписа у високошколске установе широм Африке готово су утростручене на 16 одсто између 2000. и 2016. Континент може постати средиште иновација.

Креативне индустрије попут музике и филма доживљавају процват, а афрички музичари пуне стадионе у богатим земљама света. По броју филмова произведених годишње, нигеријска филмска индустрија је друга у свету, после џиновског механизма индијског Боливуда. Због своје величине, начин на који се стомилионски Египат и Етиопија баве питањима јавног здравља и енергетског развоја имаће глобалне последице.

Но, Африка није изолована од света и континент је постао „колатерална жртва” руско-украјинског сукоба, изјавио је председник Комисије Афричке уније (АУ) Муса Факи Махамат. Махамат је говорио на традиционалној прослави Дана Африке, када 25. маја 1963. у етиопској престоници Адис Абеби основана Организација Афричке уније, претходник АУ.

По Махамату, својевременом премијеру и министру спољних послова Чада, сукоб у Украјини значи смањење глобалних испорука пољопривредних производа и нагли раст цена хране. „Најкарактеристичнији знак ове рањивости је прехрамбена криза која је уследила након климатских поремећаја и здравствене кризе изазване ковидом 19, сада интензивираних сукобом у Украјини”, рекао је он. Несташица и прекиди у ланцима снабдевања храном и ђубривом појачаће глад у Африци.

С друге стране, трендови енергетског пословања почињу да се повећавају у корист Африке. Чланице Европске уније и Велика Британија хитно трагају за енергетским ресурсима из других земаља, док се одричу руског увоза енергије.

Афричке земље које имају велике резерве нафте и гаса могу се приближити Европи. Међутим, неће бити брзог решења јер су Африци потребне значајније инвестиције за покретање нових пројеката истраживања и бушења, као и за изградњу, поправку и модернизацију цевоводних мрежа између тог континента и Европе.

Већина од 54 афричке државе чланице УН осудиле су руска војна дејства у Украјини. Резолуцију Генералне скупштине УН о осуди политике званичне Москве подржало је 28 држава, 26 су биле уздржане или одсутне, а Еритреја је гласала против. Но, до сада ниједна афричка држава није увела санкције Русији, истичу да су неутралне и да следе националне интересе.

Многе афричке земље имају разгранату економску и војну сарадњу с Русијом, добар број је сматра наследницом Совјетског Савеза, који их је подржавао током антиколонијалне борбе на континенту. На континенту оцењују и да под утицајем сукоба у Украјини, те јаког дипломатског притиска САД за сврставање „с нама или против”, јача повратак на афричку традицију несврстаности.

Напредак Африке није неизбежан и неће се ширити равномерно по континенту. Опет, међу Африканцима је укорењен општи оптимизам у погледу будућности. Док мање од четвртине Немаца, Јапанаца и Британаца верује да ће њихови животни услови бити побољшани наредних 15 година, две трећине Кенијаца, Нигеријаца и Сенегалаца верује да ће им живот бити бољи, показало је истраживање Ипсос.

Нова генерација Африке није само пуна наде, већ полако стиче способности за претварање вере у стварност. Познати афроамерички новинар, књижевник и професор, Хауард Френч је приметио: „Начин на који се афричко становништво развија и како напредује привреда континента утицаће на све што људи блиски и удаљени данас мисле о властитом животу.”

Уредник и новинар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa