Покрените венско срце

Болести вена почињу осећајем тежине у ногама, напетошћу у листовима после дужег стајања или седења, вечерњим отицањем стопала и потколеница. Овако благи симптоми се обично дуго занемарују, све док се болест не развије у запаљење површних вена, или још тежа стања, као што су дубока тромбоза, стварање рана, чак и плућне емболије. У овој фази одлазак лекару се не може одложити, али су могућности излечења знатно смањене, а последице неупоредиво теже, упозорава проф. др Ђорђе Радак из Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Од нашег саговорника сазнајемо да су обољења вена веома распрострањена. Свака друга жена и сваки четврти мушкарац пате од њега, а варикозне промене површних вена има 50 одсто становништва. Хроничну венску слабост има од 15 до 20 одсто опште популације, а венски улкус (рана) као њену најозбиљнију компликацију има један одсто становништва.

Зашто се проширују

Основни разлог проширења и болести вена јесте застој крви који може да настане и због гојазности, оштећења структуре крвних судова, имобилизације екстремитета, узимања појединих лекова, ношења превисоких потпетица и тесне одеће. Па, ипак, наследна слабост везивног ткива венског зида је најважнији разлог њиховог оболевања. Високе температуре у летњим месецима и топлота смањују његов тонус и могу да изазову отоке и застој венске крви, али нису узрок проширења вена.

Застој крви није безазлена појава, наглашава проф. др Радак, јер повећан притисак крви на зидове вена изазива најпре њихово ширење, а затим и оштећење. Ширењем се листићи венских зализака размичу и само делимично затварају, а део крви заостаје у венама. Како оне не могу дуго да издрже повећан притисак, њихова везивна влакна попуштају и настају оштећења на унутрашњем венском зиду (ендотелу).

Повређене ендотелне ћелије могу да реагују на различите начине: активирањем ензима и стварањем услова за појаву тромбозе, повећаном производњом колагена, ожиљавањем и задебљањем. Када венска болест напредује до ове фазе, залисци се више не затварају, а дуготрајна препуњеност вена додатно оптерећује њихове зидове и еластична влакна се шире до потпуног губитка функције.

Ипак, најчешће су површне вене те које су подложне проширивању (varices). Опажају се као поткожна проширења у облику мреже или чворова. Осим тежине у ногама и грчева у листовима и при мировању, овај облик венске болести може да изазове и пременструалне болове. Сматра се да је урођена слабост најважнији узрок ширења површних вена и попуштања њихових еластичних влакана.

Опасност од угрушака

Венска слабост прелази у хроничну због дуготрајног заостајања крви у крвним судовима. Испољава се отоком, црвенилом и љубичастом пребојеношћу коже ногу, болом и осећајем врућине. Болесници са таквим обољењем вена требало би одмах да предузму лечење да би се спречиле или смањиле касније компликације као што су дубока тромбоза, секундарно проширене вене, поновљени тромбофлебитис и трајна блокада периферне циркулације због које настају венске ране (венски улкус).

Пре лечења венских обољења треба искључити остале узроке отока, бола и грчева у ногама. Симптоми проширених вена могу да настану као последица реуматске болести и дијабетске ангиопатије, болести срца, плућа, артерија, бубрега, јетре, дијабетеса и ендокрино-метаболичких болести. На прве симптоме проширених вена требало би извесно време пратити да ли се тегобе отклањају или погоршавају кретањем, како делују високе температуре, физичко замарање, дуготрајно стајање, ношење терета и о томе обавестити лекара. За дијагнозу болести вена се користи венска доплер-сонографија, понекад и компјутеризована томографија или магнетна резонанца.

(/slika2)Погрешно је уверење да за обољења вена нема лека. Применом медикаментозне, физикалне и хируршке терапије могу се постићи добри и трајни резултати. За успех лечења је посебно важно да болесник не занемарује симптоме и одмах оде на лекарски преглед, а за време лечења прихвати редослед терапијских поступака, редовно долази на терапију или контролу.

У терапији различитих венских болести користе се локални медикаментиу облику масти, паста, желеа. Најчешће се примењују препарати који садрже хепарин, а по потреби се користе и креме са кортикостероидима. У лечењу вена примењују се и антибиотици, витамини, лекови против згрушавања крви (ацетил-салицилна киселина од 100 мг), као и медикаменти  који имају заштитно дејство на вене.

Последњих година за лечење се користе састојци недозреле шпанске поморанџе (хесперидин и диосамин). Према речима проф. др Радака, узимањем ових флавоноида годину дана повећава се чврстина и еластичност венских зидова, стабилизују капиларне мембране, зауставља прекомерно пропуштање течности и стварање отока, убрзава развој венске циркулације и спречава опасностодпрскања вена и крварења.Супстанце из овог плода смањујуутицај запаљењских чинилаца. Већ за две до три недеље лечења могу да се спречеилисмањезапаљењскиинезапаљењскиотоци и код болести лимфне циркулације. Делотворне су и у лечењу хемороида.

Професор др Радак у својој књизи „Проширене вене“, која је намењена стручњацима и болесницима са поремећајима венске циркулације, посебно наглашава превентиву и благовремени одлазак лекару чим се појаве отоци или други симптоми проширених вена, не само да би се они ублажили, већ да би се открио узрок, а тиме и спречио застој и губитак периферне циркулације, стварање венских рана и превенирала по живот опасна венска тромбоза.

-----------------------------------------------------------

Како сачувати вене

Избегавајте седење са прекрштеним ногама и дуго стајање, нарочито у летњим месецима када топлота шири вене и успорава венску и лимфну циркулацију.

Регулишите столицу свакодневним узимањем најмање литар и по течности и конзумирањем поврћа и воћа које садржи доста биљних влакана. Смањите телесну тежину.

Немојте употребљавати топли восак за депилацију и не користите за купање превише топлу воду.

Избегавајте одлазак у сауну, а већ проширене вене немојте директно излагати Сунчевој топлоти.

Избегавајте ношење високих потпетица и тесне одеће, као што су припијене фармерке, корсети и претерано затезање каишем. Идеална висина потпетица је од три до четири сантиметра.

Жене које имају породичну склоност ка проширеним венама требало би да избегавају употребу контрацептивних пилула. На појаву отока или других знакова попуштања вена, требало би да престану са узимањем пилула.

За јачање вена препоручује се туширање ногу више пута током дана, и то наизменично млаком и хладном водом. Кад год можете да седнете или легнете, искористите прилику да подигнете ноге. Пре спавања, или кад се одмарате током дана, намажите ноге неком од заштитних крема за вене и ставите на њих хладне облоге. Препоручује се умерена масажа ногу, и то од стопала према препонама, изузев у акутном запаљењу дубоких или површних вена. Током спавања подићи ноге подметањем фротира за 10 до 15 центиметара. Ујутру, ако није сувише топло време, лежећи у кревету подигните ноге и навуците чврсте еластичне чарапе које је по мери преписао лекар.

Дуготрајно седење, као за време интерконтиненталних летова, или лежање за време опоравка, доводи до застоја венске крви, а тиме и повећаног притиска у венским крвним судовима и капиларима. Зато је од изузетне важности да се за време дуготрајног мировања покретима стопала горе-доле повремено активирају мишићи ногу.

-----------------------------------------------------------

Што мање стајања у месту

За спречавање болести вена препоручује се умерена физичка активност, као што су пливање, шетање кроз воду, вожња бицикла, шетња, плес. За време ходања и трчања грче се мишићи потколенице и натколенице, притискају вене и потискује крв према срцу. Избегавајте тенис, одбојку, кошарку, боди-билдинг и сличне активности које повећавају венски притисак и ширење вена.