Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Банке повећавају накнаде

Народна банка их је позвала да покажу одговорност и процене оправданост повећања цена услуга
(Фото А. Васиљевић)

Услуге неких банака поскупљују што значи да ће корисници њихових производа морати више новца да дају за вођење текућег рачуна, чекове, кредитне картице, новчане трансфере… Многи власници рачуна у банкама већ су од почетка године почеле да добијају обавештења да ће нови ценовници ступити на снагу у законски прописаном року. Банке су по прописима дужне да клијенте о томе обавесте два месеца раније како би они могли да се изјасне, пошто је реч о уговорном односу, да ли на то пристају. Што значи да могу потражити другу финансијску институцију чије им услуге ценовно одговарају.

Иначе, не може се рећи да постоји велика разноликост у коштању банкарских надокнада. Вођење основног текућег рачуна код највећих банака у просеку кошта од 100 до 200 динара. Сви остали платинасти, плус, голд рачуни и слични имају више услуга па зато више и коштају.

Банка Поштанска штедионица, чији су се клијенти протеклих дана јављали „Политици” да кажу да су добили писмо о накнадама, треба да знају да ће и с тим корекцијама које почињу да важе од 1. августа и даље имати најниже трошкове, имајући у виду све услуге које добијају у склопу рачуна, као и доступност тих услуга у великом броју експозитура и банкомата те банке.

Иначе, ова банка цене својих услуга није мењала од 2017. и да куриозитет буде већи, те године корекција цене за вођење платног рачуна је била наниже. Паралелно са циљем даље дигитализације својих клијената ова банка је укинула накнаде за месечно коришћење е-банкинг и м-банкинг сервиса, а додатно је снизила саму цену платних налога са 0,25 одсто на 0,06 процената, при чему ће све налоге до 300.000 динара плаћати фиксно свега 15 динара. Пензионери ће убудуће одржавање текућег рачуна плаћати од 125 динара, док ће за запослене бити 200 динара, који између осталог укључују коришћење електронских сервиса без месечне накнаде, као и дина платну картицу са јединственом опцијом плаћања на шест рата без камате на преко 11.000 продајних места.

Банке живе од камата и надокнада, али удео ових других расте у њиховом профиту из године у годину науштрб пада камата. Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да је нето приход од камата 2021. био тек незнатно већи у односу на претпандемијски период, пре свега услед генерално ниског нивоа камата на тржишту и ниских стопа раста кредитне активности. Нето приход од камата достигао је у 2021. години 129,1 милијарду динара и био је већи за 12,2 одсто у однос на пандемијску 2020.

„Највећи напредак у профитабилности банкарски сектор је направио у сегменту накнада и провизија, што је последица доминантног положаја банака на финансијском тржишту. Нето приход од накнада и провизија скочио је 50 одсто у односу на 2020. и износио је 55,7 милијарди динара, а ова ставка била је знатно већа и у односу на 2019”, наводи Гујаничић.

Профит банкарског сектора у 2021. достигао је 49,3 милијарде динара. И упркос расту профитабилности, профити банака нису достигли ниво од пре пандемије, тачније у односу на 2018. и 2019. годину.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, напомиње да банке поскупљењем накнада и провизија настоје да надоместе пад прихода који су имале због ниских камата.

„У њиховим билансима смањено је учешће прихода од камата и тај јаз морају да надокнаде. Не сме се занемарити да банке имају и велике трошкове дигитализације и да због конкуренције морају да понуде све најсавременије услуге корисницима, а то има цену. Бити клијент банке кошта и ти трошкови не могу да се избегну. Може неко да оде у другу, али у целини не верујем да ће добити повољније услове за текући рачун”, каже Грубишић.

Народна банка Србије (НБС) позвала је банке да покажу одговорност и процене оправданост повећања цена накнада и услуга.

„НБС очекује од банака да спроводе одрживу и одговорну пословну политику, која подразумева унапређивање депозитних послова и очување односно увећање базе депонената и клијената, као и да оцене оправданост повећања цена одређених накнада и услуга. Анализом раста профитабилности банкарског сектора у односу на исти период претходне године, утврђено је да је на нивоу банкарског сектора повећан приход по основу накнада и провизија, пре свега у вези с пружањем платних услуга”, наводе у саопштењу.

Подсећају да је Законом о платним услугама предвиђено да пружалац платних услуга има обавезу да на јасан, разумљив и отворен начин информише кориснике платних услуга о накнадама које им наплаћује. „Упркос томе што је начин привлачења односно задржавања клијената у домену пословне политике банке, са аспекта очувања финансијске стабилности, користимо прилику да укажемо на то да понекад наизглед краткорочна добит може да се одрази негативно на пословање банке у виду дугорочног смањења базе корисника банака.”

НБС ће и убудуће надзирати да ли се банке придржавају, између осталог, одредаба уговора закључених с клијентима, као и да ли послују у складу с постојећим прописима, пословном политиком, интерним правилима и процедурама, које морају бити у складу са императивним прописима. У том смислу, као институција надлежна за очување и јачање стабилности финансијског система, централна банка неће дозволити да се на било који начин наруши постигнута финансијска стабилност и угрози систем штедње у нашој земљи.

Од марта 2019. НБС објављује преглед накнада пружалаца платних услуга на својој интернет презентацији, помоћу којег се може видети колика је висина накнада за најчешће коришћене услуге повезане с платним рачуном код различитих пружалаца.

Поред тога, НБС одређеним регулаторним активностима настоји да повећа мобилност клијената како би они могли да врло лако пређу у другу банку. Наиме, корисници могу веома једноставно да промене банку, одласком у нову, од које могу да захтевају услугу промене платног рачуна, као и услугу рефинансирања свих обавеза у претходној банци. Нова банка у којој отварају рачун дужна је да предузме све активности које су потребне да се затвори рачун и измире све обавезе у старој банци.

 

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
"Бити клијент банке кошта и ти трошкови не могу да се избегну" Zavisi gde zivis, u Americi odrzavanje se ne placa. Nista ne placamo banci.
Богдан Југовић
Немоћна је Народна банка, рећи ће нам Јоргованка!
Bruno
"... да банке поскупљењем накнада и провизија настоје да надоместе пад прихода који су имале због ниских камата. „У њиховим билансима смањено је учешће прихода од камата и тај јаз морају да надокнаде" Dakle MONOPOL celog bankarskog sektora na koji drzava žmuri. Ajmo sad ovako: zbog slabije kupovne moći naroda i slabije prodaje drugih proizvoda, trgovac reši da cenu hleba (osnovne namernice) digne za ...% kako bi nadomestio manjak u kasi. Ali država kaže, ne može. A banke mogu?
Sima
"Бити клијент банке кошта и ти трошкови не могу да се избегну" Ti bi bilo u redu da mogu biti DIBRIVOLJNO klijent, ali je zapravo čista plačka i otimačina u situaciji kada MORAM biti kljijent. Platu manje više svi dobijamo na račun zar ne? Dakle MORAM biti klijent.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.