Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Узлет француске левице на крилима уједињења

Критика председникових најављених реформи пласирала је левичаре, раме уз раме с центристичким блоком, у други круг парламентарних избора који се одржавају у недељу
Без апсолутне већине шеф Јелисејске палате неће моћи неометано да доноси нове законе (Фото: EPA-EFE/C.P.Tesson)

Упркос киксу у првом кругу парламентарних избора одржаних протеклог викенда, центристи француског председника на добром су путу да остану водећа политичка снага у парламенту. Међутим, и левичари би из битке за парламент, која ће се окончати 19. јуна, могли да изађу као победници.

Посланици Емануела Макрона, захваљујући изборном систему у два круга и упркос одличном резултату левичарског блока у првом кругу, вероватно ће обезбедити превласт, што је пракса од које се није одступило од када постоји Пета република, а која баш стога што се парламентарни избори расписују свега месец и по после председничких, шефу Јелисејске палате обезбеђује и ову подршку. И левичарски савез предвођен Жан-Ликом Меланшоном биће својеврсни победник, јер ће вероватно постати најјача опозициона сила у парламенту. То значи да ће се Макрон, за разлику од прошлог мандата кад је имао апсолутну превласт у скупштини, убудуће хватати укоштац с негодовањем левице на сваки закон који планира да спроведе зарад својих реформи.

Ако Меланшон понови успех из првог круга и постане највећа опозициона сила, власт ће се у парламенту суочити с гласним критичарима. Макрон очекује да ће његове реформе наићи на традиционално противљење француских синдикалаца, који се не либе да изађу на улице, али сигурно није рачунао на ову врсту отпора у парламенту. Меланшонова победа огледа се у још једном догађају. Левица је у недељу, у првом изборном кругу за посланичка места, из седла избацила десничарски Национални скуп, дугогодишњег главног ривала власти. Марин ле Пен, иако се пласирала у финиш председничких избора, у недељу је обезбедила само 18,68 одсто гласова. Тако Ле Пенова није успела да искористи рекордно висок успех крајње деснице на председничким изборима.

Центристичкој коалицији „Заједно” неопходна је апсолутна већина која би омогућила глатко спровођење председникових предизборних обећања, међу којима су смањење пореза и подизање старосне границе за пензионисање са 62 године на 65 година. Супротно томе, Меланшонова платформа укључује повећање минималне плате и спуштање старосне границе за одлазак у пензију на 60 година, као и замрзавање цене енергената, што су теме посебно интересантне Французима од почетка рата у Украјини.

Медији јављају да свеже реизабрани Емануел Макрон због успеха левице хода по „ивици жилета” ка другом кругу. Освајање већине виси о концу, сматрају тамошњи медији, позивајући се на изборе у недељу, који показују благу предност председниковог савеза, који је освојио 25,75 одсто, док је левичарска коалиција освојила тек нешто мање – 25,66 одсто. Излазност је била 47,5 одсто и најнижа је од 1958. године.

Велики успех левичарске алијансе у првом кругу, иако се нужно неће претворити у посланичка места у другом изборном кругу, у којем се традиционално фаворизују центристички кандидати, за Меланшона је достигнуће сам по себи. Његов блок довео је до промена у француској политици након година доминације десничарских и крајње десних политичара. Овај успех могао би 19. јуна „појести” Макронову парламентарну моћ. За већину му је потребно 289 од 577 места. Његова коалиција имала је до сада 345 посланика у скупштини, а председник ризикује да изгуби многе од њихових фотеља.

Поједини француски медији акцентују и опасност да изгуби, не само апсолутну већину, већ да остане и без већине. Пројекције института за испитивање јавног мњења Ипсос кажу да ће „Заједно” имати најмање 255, а највише 295 места, док ће Меланшонов НУПЕС (Нова народна еколошка и социјална унија) извући између 150 и 190 места. Ифоп, пак, центристима предвиђа између 275 и 310 посланичких места, тачније да ће други круг показати да је Меланшонов програм фантазија. Због тога, уосталом, постоје две фазе у избору посланика. Ипак, ови парламентарни избори најавили су буђење „левичарског пролећа” и нагласили моћ уједињења које је француска левица избегла током председничке трке зарад индивидуалних интереса, начинивши велику грешку због које се Жан-Лик Меланшон као њихов челник није пласирао у финале. Фаталну грешку левичарски политичари су увидели сада и, што је најбитније, из пораза су извукли лекцију.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jedno mišljenje
Francuska je jedina nada Evrope. Amerika i Velika Britanija, zajedno sa sve moćnijom Nemačkom i satelitima EU, vode Evropu u propast zarad sebičnih ciljeva, prvenstveno političke prevlasti na Starom kontinentu. Lepo je znati da nije sve gotovo, da Evropa nije pogodna za kopiju američkog sna, tj. noćne more. Levica se stara o čoveku, kao osnovi društva, za razliku od zagrižene liberalno-kapitalističke desnice, kojoj je centralna briga rast dobiti. To je razlika izmedju dobrobiti i blagostanja.
Незаборав револуција у Француској
Опоравља се француска левица, и то је снажан подстрек за опоравак европске левице. Треба само више и упорније да културом сећања критички и самокритички ради на уређивању сопствене прошлости, ради извесније будућности. Пораз европске левице почетком деведесетих није дефинитиван, јер су нови путеви непознати. "Познати" су јединино бриселској бирократији. Неолиберализам који декретира бриселска појмовна полиција, и на семантичком пољу, лагано али незадрживо, губи дах.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.