Глобална економија против америчких лига

Како глобална економија може преко ноћи да утиче на врхунски спорт, показује ово лето, током којег су већ осморица кошаркаша НБА лиге прешла у Европу, а слично поступили и неки хокејаши НХЛ лиге укључујући суперзвезду игре на леду Јаромира Јагра. Пад америчког долара, који је у јануару 2004. године одговарао вредности евра (по јучерашњем односу на светском тржишту 100 евра = 155 долара) као и раст цена енергије захваљујући којој је руска привреда у замаху, утицали су на то да никад већи број играча америчког професионалног спорта крене пут Старог континента.

За примамљивијим финансијским условима, који су пре свега стигли из Русије, пошао је и српски кошаркашки репрезентативац Ненад Крстић, који је дрес Њу Џерсија заменио опремом тима за који многи до скоро нису ни чули, Тријумфа из Московског региона. Потписао је двогодишњи уговор за три милиона евра по сезони, што је неупоредиво више него што му је нуђено у НБА, поготову када се узме у обзир да је сума коју ће добити у новој средини у нето износу.

Крстић ће тако изостати чак и из Евролиге, у којој следеће сезоне неће бити ни Шпанца Хорхеа Гарбахосе (три милиона евра за сезону) и Аргентинца Карлоса Делфина (2,8) који су стигли у руски Химки, такође клуб из Московског региона, који игра у дворани са 3.500 места. Руска лига добила је до сада четворицу актера НБА прошле сезоне, пошто је и Словенац Боштјан Нахбар прешао у Динамо из Москве (2,7 милиона по години). Преостали квартет појачања из најјаче лиге планете раштркао се у четири земље: Шпанац Хуан Карлос Наваро вратио се у Барселону за десет пута већи новац (три милиона евра) од оног који је имао у Мемфису, израелски Макаби довео је Порториканца Карлоса Ароја (1,6), италијанска Рома купила је Словенца Приможа Брежеца (2), а најскупља инвестиција је једини Американац, Џош Чајлдрес из Атланте, који је склопио трогодишњи уговор са грчким Олимпијакосом за четири милиона евра по сезони. Овим играчима може да се придода и један од најбољих средњошколских кошаркаша САД Брендон Џенингс који је одбио да приступи неком универзитету и постао члан Роме за, како се процењује, 600.000 евра у следећој сезони.

Својеврсни егзодус играча из НБА обухватио је оне који нису имали главне улоге у својим срединама (Чајлдрес такође улазио „са клупе”), чије су газде биле незаинтересоване да им понуде веће суме пре свега због ограничења зарада по клубу, које ће у америчкој профи кошарци следеће сезоне износити нешто више од 58 милиона долара (37 милиона евра). Клубови који на плате кошаркаша потроше више од 71 милиона долара, плаћаће „порез на луксуз” од једног долара за сваки за који премаше границу.

Европска клупска кошарка не остварује профит за власнике тимова који у играче улажу десетине милиона евра, за разлику од НБА у којој су, на пример, ове деценије на терену неуспешни Чикаго „булси”, у протеклих пет година финансијски далеко најбоље прошли од свих 30 клубова, само лане остваривши „плус” од 60 милиона долара. Званично, руководство НБА није забринуто због минулих дешавања и разлога за аларм тешко да ће бити, ако нека велика звезда на врхунцу каријере не оде пут европског клуба. Али, постојећи колективни уговор Лиге истиче за две године (може да буде продужен за једну сезону) и могуће је да ће нови донети повољније могућности за „слободне агенте”, који су овог лета похрлили у Европу. Када је реч о играчима, новац би све више могао да буде изнад спортских амбиција, посебно ако се буду руководили искуством својих старијих колега: Асоцијација НБА играча недавно је саопштила да 60 одсто кошаркаша пет година по завршетку играчке каријере – банкротира.

Онај који није похрлио за парама је руска хокејашка суперзвезда Јевгениј Малкин, који ће одрадити последњу годину споразума са Питсбургом за непуних милион долара, уместо да пређе у руску Континентал лигу из које му је понуђен вишегодишњи уговор од 12,5 милиона долара по сезони (Чех Јагр на заласку каријере није пронашао клуб који би га ангажовао на три године, па је прихватио понуду руског Омска од 25 милиона долара за две сезоне). НХЛ лига, која много више зависи од европских хокејаша, брзо је реаговала на ситуацију са Малкином и још неким мајсторима пака, па је прошлог месеца у седишту Светске федерације у хокеју на леду у Цириху, потписан „мировни уговор” са Континентал лигом, по којем су се сви обавезали да ће поштовати уговоре играча – раније, председник руске лиге дао је одобрење тимовима да преговарају са Малкином иако није слободан. Колико мало може да значи уговор када играчу неко други понуди много већи новац, најбоље говори фудбалски пример Кристијана Роналда, око чијег евентуалног преласка из Манчестер јунајтеда у мадридски Реал месецима траје читава сага.

На питање да ли би играо у Русији, најбољи НБА кошаркаш Коби Брајант, који ће следеће сезоне у „Лејкерсима” инкасирати 21,2 милиона долара (бруто износ пре одбијања врло високог пореза), дао је следећи одговор: То може да буде сређено, за 40 милиона долара годишње”...