Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Продаја или стечај чека 62 државна предузећа

Тренутно не постоји ниједан расписан тендер за продају државних фирми
(Фото Д. Јевремовић)

Јавном позиву за продају у овој години може да се нада 15 предузећа. На сајту Министарства привреде као кандидати су наведени „Југословенско речно бродарство” из Београда, „Метанолско-сирћетни комплекс” из Кикинде, предузеће „Иван Милутиновић” из Београда, „Ласта”, „Славија” хотели, „Јат апартмани” Копаоник, издавачке куће „Просвета” и „Рад”, рудник „Ковин”... Стечај је проглашен за више од 315 предузећа до фебруара 2022, док су 74 приватизована од краја 2014. Око 36.600 запослених из 365 фирми прихватило је социјални програм.

У нацрту фискалне стратегије за 2023. са пројекцијама за 2024. и 2025. наводи се да ће се за саобраћајно предузеће „Ласта” АД Београд тражити компаније заинтересоване за приватизацију или стратешко партнерство. Уз подршку Светске банке дефинисан је акциони план за „Ресавицу”, чије спровођење укључује проналажење решења за затварање економски неодрживих рудника и план рационализације. Уз могућност добровољног одласка уз обезбеђена средства за социјални програм и средства за подршку пословању како не би дошло до гомилања доцњи у плаћањима, нарочито према ЕПС-у.

У овом документу подсећа се да је за „Петрохемију” споразум о приватизацији постигнут у децембру 2021. с компанијом НИС, а окончање поступка планирано је до јула ове године. „Азотара” је у мају 2021. продата компанији „Промист” д. о. о. док се за МСК Кикинда решење види у налажењу стратешких партнера или инвеститора.

– За одређени број компанија у државном власништву се траже стратешки партнери или други модели приватизације, односно спровођење унапред припремљених планова реорганизације. Побољшање управљања јавним финансијама нужно је не само као подршка мерама фискалне стабилизације и структурним реформама, већ као процес који подиже квалитет државне управе и осигурава привлачан амбијент за инвеститоре – наведено је у овом документу. Нови програм реформе управљања јавним финансијама за период од 2021. до 2025. усвојен је у јуну 2021 – наведено је у нацрту нове фискалне стратегије.

Конкретни потези владе изостају, а овакве најаве се у последњих неколико верзија стратегије понављају у готово истој форми, наводе из Фискалног савета

Из Фискалног савета, међутим, у мишљењу о нацрту фискалне стратегије 2023–2025, напомињу да стратегија не нуди много нових информација о решавању судбине предузећа у приватизацији. Трајно решавање статуса (продаја или стечај) фирми у приватизацији понавља се из године у годину у фискалним стратегијама, са посебним акцентом на она предузећа са највише запослених („Ласта”, „Ресавица”, МСК).

– Конкретни потези владе по том питању изостају, а овакве најаве се у последњих неколико верзија овог документа понављају у готово истој форми. У међувремену су направљени појединачни помаци, на пример продаја „Петрохемије” НИС-у 2021, али је упркос томе процес приватизације успорен у претходних неколико година. Илустрације ради, према подацима Министарства привреде у протекле три године проглашен је стечај или пронађен купац за 19 предузећа, приметно мање него само током 2018. када је питање статуса решено за чак 25 привредних субјеката – наводе из Фискалног савета.

Ово независно тело препоручује да би, с обзиром на то да је реч о генераторима фискалних ризика, решавању статуса преосталих предузећа у приватизацији требало приступити с јасним планом и што пре и тиме умањити вероватноћу да нека од њих западну у још дубље пословне потешкоће, а терет евентуалних додатних губитака падне на пореске обвезнике.

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Наставља се пракса распродаје и буразерске приватизације! Уместо плана опоравка и рехабилитације фирми које су доносиле и које су могле и даље доносити приход, оне се лошим пословањем гурају у стечај и онда распродају будзашто! Затим "купац" прода пословни простор и земљиште, машине на кило прода у старо гвожђе и он обично буде "добар" 2-3 пута више него што је уложио, грађани на губитку, а радници без посла! Континуитет разградње државе се не прекида! Само кажем...
Petar
Ne brinite se, doći će na red i EPS. Plaćamo struju po tržišnim cenama a država tj svi mi još ih i subvencionišemo. A u upravnom odboru članovi vladajuće stranke.
Gogo
Zasto sve sto je drzavna imovina mora da propadne?
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Чуди ме да Влада, која оптужује "оне претходне" да су све распродали, није успела да спасе бар ова преузећа?
Земунац
''Где ја стадох, ти продужи!''. Наставља се оно започето после 2000-те. Где су управни одбори и надзорни одбори да преузму одговорност или да позову на одговорност руководство тих фирми и да дебело образложе зашто су поједине фирме пале у стечај. Није ово самоуправљање где се руководство покрива одлукама радничког савета, а раднички савет је, као колективни орган, кривично неодговоран. Неко је у тим фирмама добро упрскао ствари и за то треба да одговара. Ако је државно није Алајбегова слама.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.