Радије потписују петиције него што протестују

У 2021. години млади су показали да нису апатични према друштвеним дешавањима која имају утицаје на све и њихова улога била је значајна у две теме које су доминирале 2021. годином – епидемија вируса корона и екологија.

КОМС је у свом Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Републици Србији у 2021. години приказао резултате истраживања у којем су, између осталог, младе питали да ли су у последњих годину дана учествовали у протестима које организују политичке партије (где је 11 одсто испитаника рекло да јесу) и протестима које су организовала удружења грађана (26,8 одсто је потврдно одговорило). Прелазак на онлајн начин живота обележио је претходне две године, па се већи значај посветио онлајн „окупљањима”. Број оних који у друштвеном животу свој став изражава кроз потписивање петиција порастао је са 69,7 одсто у 2020. години на 78,8 процената у 2021.

Из године у годину се повећава интересовање младих за тему заштите животне средине. Међу политичким дешавањима, младе највише интересују теме корупције и криминала (51 одсто), као и теме животне средине (50,6 процената).

Деца су такође заинтересована за учествовање у активностима заштите и унапређења заштите животне средине. Скоро трећина испитаника Центра за права детета до сада је учествовала у протестима, кампањама или другим акцијама за заштиту животне средине, а две трећине испитаника указале су на то да су у њиховој школи до сада организоване различите акције из ове области.

Истраживање КОМС-а показује да су млади више заинтересовани за политичка дешавања него 2020. године, а посебно је истакнут податак да постоји знатна разлика у заинтересованости за политику с годинама, где се увиђа правилност у расту заинтересованости с растом година. О политици се млади најчешће информишу путем друштвених мрежа, затим веб-портала, породице и пријатеља, па тек онда и знатно мање преко телевизије и дневних новина. У истраживању се на питање „Да ли сте гласали на изборима претходне, 2020. године?” 40 процената младих испитаника изјаснило да јесу гласали, 2,3 одсто је гласало само на покрајинским, односно локалним изборима, 18,6 одсто младих је изјавило да нису гласали, а 39 процената да нису гласали јер нису желели, не узимајући у обзир кампању бојкота.