Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ЛИЧНА КАРТА МЛАДИХ У СРБИЈИ

Живот на друштвеним мрежама

(Фото Н. Марјановић)

Интернет у Србији у 2021. години користило је 81,2 одсто становника, што је повећање од чак седам одсто у односу на 2020. Удео корисника интернета код младих, по резултатима истраживања Републичког завода за статистику, износи 99,9 одсто, а нарочито се истичу студенти.

Истраживање „Ставови младих у Републици Србији о утицају и значају друштвених мрежа”, које је спровео Центар за креирање политика и стратегија, показује неколико занимљивих ствари. Чак 94 одсто испитаника наводи да време пред спавање проводи на друштвеним мрежама. Више од половине испитаника (53,4 процента) информише се преко друштвених мрежа, а на интернет порталима и интернет новинама информише се мање младих него на друштвеним мрежама (39 одсто). Када се ради о конкретним друштвеним мрежама, преко 80 одсто младих користи „Инстаграм”, а тек 11 процената „Твитер”. Када се ради о веровању информацијама на које наиђу на друштвеним мрежама, исто истраживање је показало да 67,7 одсто младих сматра да је на друштвеним мрежама лакше ширити лажне вести, док је 30,6 процената испитаника изједначило друштвене мреже и друге медије. Забрињава податак да се свега 27,7 одсто младих изјаснило да се осећа безбедно на друштвеним мрежама.

Резултати истраживања Кровне организације младих Србије (КОМС) у 2021. години показују да 72 одсто сматра да се често сусреће с лажним вестима, али охрабрује податак да 80 процената младих сматра да уме да препозна лажну вест. КОМС је 2021. године спровео и истраживање „Млади у медијском огледалу”, које показује како се у класичним медијима из године у годину повећава број објава о младима. Један од закључака истраживања јесте да су медији за младе првенствено заинтересовани у области црне хронике, као и безбедности младих. Ово истраживање додатно потврђује закључке изнете у Извештају о људским правима младих 2020: да се о младима махом извештава у негативном контексту (46 одсто), и то углавном говорећи о неморалном понашању. Највећи део 2020. године протекао је у знаку стигматизације младих као одговорних за ширење епидемије, али се у 2021. години примећује знатан помак и престанак (медијске) стигматизације младих.

„Инфодемија” – „епидемија лажних вести” – није јењавала током 2021. године ни на интернету ни у „традиционалним” медијима. Истраживање портала „Раскрикавање” показало је да су се у 2021. на друштвеним мрежама често делиле неутемељене, манипулативне или лажне вести у вези с вакцинацијом. А да и даље постоји потреба за усмереним и стратешким обраћањем јавноздравствених власти младима показују и резултати истраживања „Перцепција грађана Републике Србије о пандемији ковида 19”, где су млади у категорији од 18 до 29 година као кључни проблем истакли контрадикторне информације (39,9 одсто) и лошу организованост здравственог система (44,1 проценат). Млади су у овом истраживању као категорија у највећем броју одговорили да нису вакцинисани и да се неће вакцинисати (36,7 одсто младих, према 16,2 процената старијих од 60 година), што је додатан разлог за забринутост и треба да скрене пажњу надлежнима, наводи се у овом извештају Београдског центра за људска права.

Међутим, упркос свему реченом, у Радном нацрту стратегије за младе у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године није могуће пронаћи информисање младих као циљ. С обзиром на то да текст који је био доступан у тренутку писања овог извештаја представља радни нацрт стратегије за младе, те да предстоји још бар јавна расправа (прве јавне консултације су завршене у фебруару 2022. године, па ће на основу прибављених коментара бити креиран коначан нацрт стратегије за младе, који затим улази у поступак јавне расправе), остаје нада да ће се овај циљ можда вратити у даљем раду на нацрту. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.