Ердоган наставља вербални рат против Грчке

Од нашег дописника

Атина – За пет месеци турски војни авиони су 581 пут повредили грчки ваздушни простор, прелећући изнад острва, у више наврата осујећен је покушај пребацивања миграната с турске обале у грчке територијалне воде. Премијер Киријaкос Мицотакис назван је политичарем који не улива поверење, председник Ердоган поручио је да он за њега „више не постоји” и да с њим више неће преговарати.

Из дана у дан, Анкара диже тензију, оптужујући Атину за подршку тероризма и хушкање трећих земаља против Турске, прети да ће, ако Атина не демилитаризује своја острва у Егеју, поставити питање грчког суверенитета над њима и војно интервенисати, покреће питање територијалних вода, које деценијама остаје нерешено управо због одбијања турске стране да призна границе одређене међународним правом…

Иако је у годинама напетим грчко-турским односима језик претњи и оптужби с турске стране често примењиван, овог пута је, по оцени владе, дошло до „кулминације испољавање неосноване агресије”, посебно после посете Мицотакиса САД. Страхује се да је у тренутној ситуацији само једна грешка довољна да се Ердоганова негативна реторика у пракси претвори у инцидент с непредвидивим последицама.

Грчка армија је већ месецима у повишеној бојевој готовости на мору и на копну, на граници код реке Евросу, где је подигнута метална ограда како би се спречили незаконити уласци миграната из Турске, преко којих Анкара прети да ће их послати на хиљаде и тиме врши константан притисак на Грчку и ЕУ.

Атина за сада, смирено али одлучно, реагује на турске провокације, наглашава да неће бити увучена у увредљиву реторику и да неће допринети ескалацији сукоба. Премијер и грчка дипломатија имају своју тактику да аргументовано, пре свега европским и НАТО партнерима, укажу на Ердоганову ревизионистичку политику, његове покушаје да прекраја морске границе и доведе у питање грчки суверенитет над острвима у Егејском мору.

Пре свега, реч је о острвима најближим турској граници, као што су Родос, Кос, Лезбос и Самос. Статус острва у источном Егеју је већ деценијама регулисан Лозанским споразумом из 1923. и споразумом из Париза 1947, где је прецизирано шта припада којој држави, уз обавезу да се одређена острва не могу милитаризовати. Турска сматра да је пре сто година била оштећена и сада отворено претендује на ширење својих граница и под сумњу ставља суверенитет Грчке.

„Што га више притискају, он се више љути”, изјавио је Мицотакис, описујући нападе Ердогана, пред којим је неизвестан исход избора, због чега покушава да ту економску и политичку кризу „извезе”. Како пише „Иефемерида”, Ердоган спас налази у нападима на Грчку и потпиривању национализма јер је упао у замку своје ратоборности, зачарани круг из ког му је тешко да одступи, а да не буде оптужен за пораз.

Овдашњи аналитичари сматрају да је, без обзира на Ердоганове нападе, мало вероватан сукоб јер је, како кажу, Анкари јасно да Грчка није иста као 1996, у време кризе у вези са острвцетом Имија, када су две земље биле на граници оружаног сукоба. Грчка данас има много значајнију међународну позицију, подршку европских партнера и САД, којима не одговара дестабилизација у региону, где Атину у овом тренутку сматрају стубом стабилности и мира. Грчка се добро наоружала, има најмодерније авионе и подморнице.

Одлучујући значај за смиривање страсти ће имати самит ЕУ у Бриселу и скуп НАТО-а на највишем нивоу који ће, у тренутку када је светски мир у кризи, у многим питањима и размимоилажењима морати да ставе тачку на турске претње Атини које могу да угрозе безбедност и мир у источном Медитерану.