„Ради“ Радоњићева мантра

После друге у низу освојене „трипле круне“, а четврте од 2015.  године, нема никакве сумње да је Дејан Радоњић (52) симбол доминације Црвене звезде у регионалној и српској кошарци. Тренер који штеди речи да би дела говорила, већ је ушао у историју клуба с Малог Калемегдана. За само пет и по година у витрине је донео 15 трофеја, по пет у АБА лиги, државном првенству Србије и Купу „Радивоја Кораћа“. Уз то, играма, резултатима и понашањем комплетног играчког и стручног кадра, био је локомотива евролигашког узлета и трајања „црвено-белих“.

Веома скроман и самокритичан (никада јавно није „прозвао“ играче), али стопроцентно уверен у оно што ради, постао је у кошаркашком свету препознатљив и по неким одредницама и крилатицама. „Радоњизам“ је његова филозофија, полазна и крајња тачка пута до освајања трофеја. Реч која уздиже одбрану као елемент кошарке до пиједестала, а основна претпоставка је селекција. Никада у Радоњићевом тиму није било играча који није био спреман да на својој половини терена рудари ударнички, из чега произилази и други најважнији услов да обучете црвено-бели дрес. Индивидуална статистика не постоји, већ само тимски рукопис. Парола о нераздвојном другарству – „сви за једног, један за све“, јасно „пише“ на полеђини дресова свих играча које је тренирао. Када се „радоњизам“ усталио као синоним за црногорског стручњака, исту потврду је добила и његова крилатица „видимо се у јуну на Келемегдану“. Лансирана је још 2015, а јасно одсликава шампионско славље на крају сезоне, попут мантре, „ради“ увек када Радоњић диригује.

Успех Звезде, а и Радоњића је већи ако се има у виду конкуренција. Повратком у српску кошарку најтрофејнијег европског стручњака свих времена Жељка Обрадовића, Партизан се од „топовске хране“ претходних сезона, преобратио у достојног противника. Били су у АБА лиги још јаки Будућност и Цедевита Олимпија, а од три финала „црвено-бели“ су у два били бољи управо против „вечитог“ ривала. Изостао је и већ виђени трећи, али неко је побегао са мегдана...

Ипак, у целој овој бајковитој причи, највећи терет и притисак су изгурали играчи. Радоњић је имао „нос“ да се коцка и није много марио за коментаре чаршије. Под паролом „домаће је најбоље“, сјајној групи трофејних кошаркаша (Лазић, Добрић, Кузмић, Давидовац и Симоновић), придодао је још двојицу прекаљених асова, Калинића и Марковића. Из ФМП-а је вратио Лазаревића, Митровића из Будућности, а у Подгорици је „пазарио“ и  Ивановића. Странаца је било никад мање. Са двојицом – Волтерсом и Цирбесом је већ освајао трофеје, а једни који са њим никада нису радили били су Вајт и Холинс. Свако је добио важну улогу, атмосфера у свлачионици је одрадила посао и на терену, па су и заслуге на равне части.

Од старта сезоне суочио се са великим проблемима. Регионалну лигу почео је без Вајта (пропустио много утакмица због лома шаке), Добрића, Лазића и Давидовца. Потом је у неколико наврата вирус корона проредио редове, а на прсте једне руке могу се избројати мечеви на којима је на располагању имао комплетан састав. Много снаге односила је Евролига, а играње са једним класичним центром (Кузмић), највише је оптеретило Митровића и Давидовца, мада је то проузроковало тумбања на свим позицијама. Императив је био да се у АБА лиги која доноси учешће у Евролиги, освоји најбоља стартна позиција, а Звезда пред својим навијачима ретко губи, никада у одлучујућој утакмици.

- Изузетно тешка и захтевна сезона завршена је трећим трофејом. Од првог дана је била праћена озбиљним проблемима, повредама, а ни на крају нисмо били комплетни. У Евролиги смо одиграли 29 утакмица без најмање једног играча, а неке и без четири или пет. Трудили смо се да будемо конкурентни, свесни свих изазова у Црвеној звезди. Честитао бих свима на огромним напорима, председнику Небојши Човићу, члановима управе, стручном штабу, навијачима и наравно - главним протагонистима, играчима. Само ми унутра знамо колико је све било тешко и кроз шта смо прошли. Морам да кажем да сам веома срећан. Једна од најтежих сезона кроз коју сам прошао као тренер, из различитих углова. Некада нисам довољно ни свестан величине успеха које направимо – ставио је Радоњић тачку на сезону из снова.

Истекао му је уговор, као и неколицини играча, али најважнији задатак управе је да трофејном тренеру понуди фер услове за продужетак сарадње. Амбиција „црвено-белих“ је да направе тим који ће бити у стању да направи корак напред у елитном европском такмичењу, што значи пласман међу осам најбољих и борбу за фајнл-фор кроз плеј-оф.

- Моја жеља да наставио посао није спорна. Сада идемо мало да славимо, па ћемо наредних дана да видимо шта ћемо и како. Црвену звезду чека тешка следећа сезона, јер није лако понављати успехе – оценио је Радоњић.