Лечење војних осигураника

У више наврата читао сам и разговарао с доста колега о тренутно врло актуелној теми – лечењу војних осигураника у Београду. О томе се већ дуже време пише и јавно полемише због проблема с којима се сусрећу војни осигураници у коришћењу здравствених услуга, било у војномедицинским центрима или на Војномедицинској академији. Јавно се могу прочитати и чути примедбе и оптужбе на лошу организацију, лош однос запослених и услове у којима се пружа здравствена услуга војним осигураницима. Војна лица у Београду могу здравствене услуге остваривати само у ВМЦ и ВМА. У главном граду има више од 30.000 војних осигураника који се лече у наведеним здравственим установама.

Као одговор на све наведене примедбе у вези са лечењем огласили су се Управа за војно здравство и ВМА. У саопштењу су покушали да укажу на објективне околности које утичу на квалитет здравствених услуга према војним осигураницима. Током 2021. године у ВМА је лечено, односно прегледано 200.018 војних и 180.927 цивилних осигураника. Болнички је лечено 5.812 војних и 18.927 цивилних осигураника, јер у ВМА примају цивилне осигуранике који не желе да буду здравствено збринути у цивилним здравственим установама.

У првих шест месеци 2022. године у ВМА је прегледано 6.709 војних осигураника и 19.292 цивилна. Центар за хитну помоћ ВМА прима најтеже пацијенте који не могу или не желе да буду збринути у другим цивилним здравственим установама. Да ли су потребни бољи и убедљивији подаци од наведених да покажу у каквим условима се лече војни осигураници? Да не би деловало себично и једнострано, кад је реч о лечењу оболелих у Србији, војним осигураницима треба омогућити да се лече у свим здравственим установама у Србији. Према неким подацима, у Београду има седам клиника на којима не могу да се лече војни осигураници. Посебна прича, која тражи додатну анализу, односи се на одржавање и реновирање објеката у којима се пружа здравствена услуга војним осигураницима.

Уколико МО и надлежни ништа не предузму, нама војним осигураницима остаје да здравствену помоћ потражимо у приватној здравственој пракси. Појава је да и неки лекари у војноздравственим установама препоручују пацијентима лечење на приватним клиникама где они раде хонорарно. Сви припадници Војске Србије данас издвајају знатна средства, као што смо и ми то чинили, за здравствено збрињавање војних и пензионисаних лица.

Закључак у наведеном саопштењу је да ВМА, као ни друге здравствене установе, није заобишао одлив медицинских кадрова, те да ће се наставити с улагањем у функционисање и развој ВМА, која ће и даље остати војна болница. Нама пацијентима остаје да верујемо да ће бити тако. Уосталом, видећемо и осетити те њихове напоре и улагања. Ако се ништа не промени ВМА ће најмање бити војна болница за здравствено збрињавање војних осигураника.

Драган Паскаш,
генерал у пензији, Београд