Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Осам деценија од страдања на Козари

Стручним скупом „Геноцид над Србима у НДХ и устанак, Козара 1942–2022” почело је обележавање годишњице
Осам деценија од страдања на Козари
Споменик на Мраковици посвећен жртвама палим током битке на Козари (Фото: М. Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – „Са Козаре је 68.600 људи одведено у логоре, махом у Јасеновац, а међу њима је било 23.585 деце до 14 година и то је највећа трагедија Козаре”, изјавила је руководилац сектора културно-историјског наслеђа у Националном парку „Козара” Марина Љубичић Богуновић поводом одржавања стручног скупа на Козари.

Овај научни скуп први је у низу догађаја којима ће бити обележено 80 година од козарске трагедије и три деценије од настанка Републике Српске. Организатори скупа су Национални парк „Козара” и Републички центар за истраживање рата.

Богуновићева је подсетила да је највише Козарчана одведено у Јасеновац, али напомиње да су житељи с овог поднебља доспевали чак и до норвешких логора.

Она је навела да су цивилни губици били изузетно велики и подсетила да је битка на Козари трајала од 10. јуна до 18. јула 1942. и да се на планини тада нашло 80.000 цивила у збегу, махом жена, деце и стараца, те један партизански одред од 3.500 људи који се већ претходно ту налазио, па је само остао у окружењу.

„Стручним скупом ’Геноцид над Србима у Независној држави Хрватској (НДХ) и устанак, Козара 1942–2022’, сарадњом институција и вредним радом историчара не допушта се да имена страдалника и њихова жртва падну у заборав”, изјавио је директор Националног парка „Козара” Божидар Николетић. Оваква конференција, рекао је Николетић новинарима на Мраковици, одржава се први пут након 35 година и подсетио да је последња такве врсте била 1977. године.

„Ту је настрадало укупно 10.000 војних и 40.000 цивилних жртава”, истакао је Николетић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mrsimud
Moja majka je rodom iz Perne, provela je ceo rat na Kozari gde je danima i godinama prala zavoje u hladnoj vodi i previjala ranjenike. I dan danas mi odzvanjaju njene reci kako se plasila svakog susnja i jaceg povika, jer je na zalost, pre toga imala susrete sa ustasama. Imala je samo dvadeset godina, i taj strah joj je ostao dozivotno.
Stojan
Cak i nakon masakra po Kozari, prognani starci, djeca i zene su klani sirom Slavonije gdje su izbjegli. Na primjer pokolj u Slobostini kraj Pozege ili selu Toranj kraj Daruvara. Nikada ne zaboraviti, niti oprostiti.
Da se dobro upamti
Niko nam nije naneo toliko zla kao hrvati. Cak ni Nemci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.