„Београдски контрапункт” о Тесли

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе и информисања Маја Гојковић отворила је јуче шести „Београдски контрапункт”, који се одржава под називом „Тесла: Инспирација” и поручила да данас имамо прилику да сазнамо више о утицају који је дело чувеног научника остварило, првенствено у култури и уметности, али и о томе како су његов лик и каријера инспирисали многобројне ствараоце у најразноврснијим сегментима друштва, саопштило је министарство.

Министарство културе и информисања као покретач и Завод за проучавање културног развитка у својству реализатора у фокус овог догађаја ставили су генијалног светског и српског научника, Николу Теслу, рекла је Гојковићева и додала да ова, увек актуелна и занимљива тема, уз листу реномираних страних и домаћих учесника из различитих области уметности и науке, гарантује упечатљив културни догађај у главном граду Србије.

„Данашњи скуп и његова тема још једном показују колико су готово све велике личности људске историје биле свестране. Та свестраност није настајала искључиво као плод њихове генијалности или личних афинитета. Поред та два битна момента, она је условљена друштвеним утицајем културе и уметности и њиховом међусобном повезаношћу с другим областима, а на првом месту науком”, истакла је министарка Гојковић.

Приметивши да је чувени научник у свету уметности најприсутнији на филму, где се као лик појављује у десетинама остварења, Маја Гојковић је подсетила да га има и у бројним књижевним делима, стриповима, друштвеним играма и да је занимљиво да је његов живот поп-културне иконе започео у цртаном филму, у коме се лик Тесле бори против Супермена.

„Био је јунак бројних анимираних филмова, од којих је публици вероватно најпознатији онај домаћи, ’Тесла и девојчица с лампом’. Пре два дана одјекнула је вест да је италијански аутор Данијеле Меучи, који живи и ради у Београду, објавио графички роман ’Тесла – човек који је обликовао будућност’, рађен у акварел техници”, додала је.

Министарка културе и информисања подсетила је да ће многи рећи да није случајно што је Теслин лик најприсутнији на филму, с обзиром на то да је и генијални изумитељ доста слободног времена проводио у биоскопима, али да је поред тога његов живот обележен пре свега непрекидним и напорним радом, али и честим променама средине, финансијским турбуленцијама и неконвенционалним начином живота, као да је рађен по филмском сценарију који је много тога, само не незанимљив и досадан.

„Теслини савременици и пријатељи у Њујорку сведочили су да је знао напамет и у оригиналу многе делове из ’Горског вијенца’ Петра Петровића Његоша, Гетеовог ’Фауста’, Пушкиновог ’Евгенија Оњегина’, Дантеове ’Божанствене комедије’, Шекспировог ’Хамлета’, Бајроновог ’Чајлда Харолда’ и бројних других дела”, подсетила је она.

На јучерашњем скупу су учествовали: уметница из Јерменије Лусине Хованисијан, стрип-уметник и дизајнер из Италије Данијеле Меучи, српски физичар Ђуро Коруга, писац Владимир Пиштало и визуални уметници Душан Јововић, Милан Личина и Даница Максимовић.