Спремни за три корака

Од извештача „Журнала“
Сегедин – Преподневним тренингом, јуче пре подне у Сегедину, српски ватерполисти су завршили први део учешћа на Светском првенству. Одмах после напорног једночасовног рада са Американцима репрезентација је отпутовала у Будимпешту где ће одиграти преостале три утакмице на Светском првенству.

Први део је завршен резултатски према очекивању, три победе против слабијих ривала. Против Америке је било борбено,ефикасно у нападу ,са пропустима у одбрани за резултат 17:13. Други дан је био најслабији, уз доста напора па и среће побеђена је Аустралија која је била презадовољна поразом 6:5. Сада је одбрана доминирала док је напад углавном спавао. И на крају Казахстан, ривал који је реда ради на овом такмичењу, па је Дејану Савићу главно било да од почетка до краја екипа држи и ритам и концентрацију приказану у доброј одбрани и ефикасном нападу. И то је добио 22:3 а да се ни један Казахстанац није уписао стрелце већ су голови били дело некадашњег српског репрезентативца Срђана Вуксановића.

И после свега није баш најјасније где су границе ове репрезентације.

- Имамо огроман простор за напредак, играчи су вредни, марљиви, жељни рада и треба их подржати – рекао је капитен Бранислав Митровић.

Да материјала има - има, да се може много боље – може, када ће се то догодити не зна се. Не треба бити престрог. Најбољи играчи попут Мандића и Јакшића су стигли на тренинге после три дана одмора од шокнатног фајнал ејта. Ни Савић ни остале колеге у овом лудом календару нису могли да ураде све што је требало.

- Како свима тако и нама. Морамо да радимо и да идемо напред – коментар је Саве Ранђеловића.

И хтели то или не, колико год је успео да им успехе претходника избави из главе, бар на првом такмичењу репрезентативци се ипак пореде са историјом а то није ни добро ни потребно. Она екипа је имала светску вредност, нека јој се ова приближи и биће добро.

- Урадили смо први део посла. Сада је оно због чега смо дошли. Треба да се ових дана припремимо што је могуће боље за предстојеће четвртфинале. Верујем да ће то бити Хрвати и сигуран сам да ће бити одлична утакмица у којој имамо шансе – каже Страхиња Рашовић.

Јуче је пре подне рад са Американцима протекао у жестоком пресингу, без одмора, па су момци једва чекали да уђу у аутобус. Савић је командовао, хвалио, грдио, створио тензију утакмице а то је управо оно што треба Србији. Ко год био у среду са друге стране, Хрватска или Грузија имаће утакмицу више, имаће ритам такмичења којој Савић мора да се супротстави тражењем адекватног спаринг партнера од екипа у истој ситуацијиа то су Мађари, Шпанци или Грци.

Занимљиво је да репрезентација нема предвиђен тренинг на базену за такмичење што је нонсенс и питање је како ће се ту реаговати. Бар пола сата да се осети атмосфера. Слободно после подне је прошло у одмарању, данас се репрезентација враћа у нормалан такмичарски рад са два тренинга дневно.

Дуго чекање

У Хотел Термал, стару базу, играчи и стручни штаб су стигли око 14.30 часова а у собе су ушли тек два сата касније. У исто време до кључева су дошли хрватски и амерички играчи који су пре Срба стигли у хотел.

Нису Мађари понудили објашњење за чекање осим да неке кинеске пливачице нису на време напустиле собе. Оправдање тек да се нешто каже.

Хрвати на дочеку

Када су ушли у Термал Срби су прво видели хрватске играче. Поздрави могућих ривала у четвртфиналу, највише су причали браћа Рашовић и Крапић пошто је Виктор Рашовић са хрватским капитеном био саиграч у Нојзи ла Секу.

- Пошаљите фотографију тренеру Ћирићу, биће одушевљен – рекао је Крапић.