Понедељак, 15.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суђење на даљину поделило струку

Привредно и прекршајно право и стечајни поступци су области у којима ће врло брзо заживети онлајн суђење, али то неће бити увек могуће у кривичним поступцима, закључак је учесника дебате у организацији „Кец групе”
За прелазак на другачији начин рада нужна су знатна улагања у софтвере, опрему и обуку запослених (Фото: Пиксабеј)

Ако данас могу да се обављају хируршке операције уз помоћ компјутерске технологије и информатике, зашто не би могло и да се суди на даљину, уз поштовање права свих учесника у поступку – закључили су учесници дебате одржане овог викенда, у организацији „Кец групе”, која окупља све више младих правника из целе Србије.

О аргументима за суђење на даљину и против њега говорили су судија Апелационог суда у Београду Сретко Јанковић, заменик другог основног јавног тужиоца Иван Дузлевски и адвокат из Ниша Срђан Алексић.

– Европски суд за људска права у Стразбуру сматра да је суђење на даљину могуће уколико су испуњени критеријуми из члана 6 Европске конвенције о људским правима, која гарантује право на правично суђење. Привредно и прекршајно право и стечајни поступци су области у којима ће врло брзо заживети суђење на даљину, али то неће бити увек могуће у кривичним поступцима, где је у великом броју случајева неопходно физичко присуство окривљених и сведока у судници. С друге стране, треба имати у виду велике трошкове за довођење окривљених на суђења. Досадашња пракса у многим земљама показује да се прва испитивања осумњичених све чешће обављају путем видео-конференцијске везе – рекао је судија Сретко Јанковић.

Велики број судова у Србији, међутим, нема довољно техничких могућности за суђење на даљину. Зато треба уложити знатна средстава за набавку софтвера и опреме, као и за обуку запослених. Тужилац Дузлевски сматра да ће суђење на даљину бити дугорочно исплативо и да ће због будућих уштеда један динар који се данас уложи у дигитализацију сутра донети – два динара.

– Тужилаштво је одговорно за прикупљене доказе у првим фазама поступка. Када окривљени први пут излази пред тужиоца или судију, то је један врло осетљив тренутак јер се једино уз његово физички присуство може утврдити да ли су му повређена нека права и да ли је било тортуре – рекао је Иван Дузлевски, заменик другог основног тужиоца у Београду.

Потребно је водити рачуна и о просторији у којој се одвија саслушање окривљеног путем видео-конференцијске везе. Сви детаљи у просторији морају бити доступни на екрану, како би се видело да ли можда неко утиче на исказ окривљеног, да ли он говори спонтано или чита с папира, какво је његово држање и психичко стање, нагласио је тужилац.

Наш Законик о кривичном поступку не регулише суђење на даљину, а начело непосредности суђења је једно од основних правила кривичног поступка, које не би требало да буде нарушено. Ипак, до сада смо у пракси имали велики број случајева када су окривљени саслушани путем видео-конференцијске везе на основу замолница, по правилима закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима.

– У судници постоје непосредни контакт и жива реч. Питање је како би се помоћу екрана одвијало унакрсно испитивање окривљених и сведока и како би изгледале завршне речи тужилаштва и одбране – рекао је тужилац Дузлевски.

Адвокат Срђан Алексић рекао је да саслушање на даљину треба у што већој мери да личи на саслушање у судници, као и да се мора детаљно испитати нормативни оквир за суђење на даљину у српском правосуђу.

Јавност суђења на даљину требало би додатно да осигура поштовање права свих учесника у поступку и квалитетно суђење. На тај начин јавност би била и брже и лакше информисана јер би представници медија такође могли да прате суђења без доласка у суд, путем одређених интернет апликација којима би имали приступ, уз претходну пријаву и лозинку добијену од управе суда. Нека суђења могла би да буду емитована за ширу јавност, у реалном времену или у одложеном преносу, истакнуто је у дебати.

Учесници правничке вечери, која је организована на сплаву издавача билтена судске праксе „Интермекс”, били су подељени у две групе – на оне који су за суђење на даљину и на оне који су против. Занимљиво је да је у првој групи, заједно с правницима и студентима права, био тужилац, док су у другој групи били судија и адвокат.

После кратких консултација обе групе су навеле аргументе.

– Увођењем суђења на даљину знатно би се смањили трошкови државе и судова. Поступци ће бити бржи јер није неопходан долазак у суд. Лакша је комуникација суда и странака путем интернета. Извођење доказа путем видео-линка биће такође у електронској форми. Ако опет дође до пандемије, хтели не хтели – мораћемо да се судимо на даљину. Не треба да се опиремо променама које су неминовне. Дигитализација правосуђа је наша реалност и наша будућност, а такође и једна од тачака које треба да испунимо у приступним преговорима за улазак ЕУ – аргументи су групе која се залаже за увођење суђења на даљину.

Друга група навела је аргументе против. Као прво, сматрају да окривљени мора лично да се појави пред судијом јер су у пракси честе лажне кривичне пријаве, нарочито за насиље у породици.

– Начело непосредности суђења, као једно од основних начела, мора да буде присутно у кривичном поступку. Интернет конекције би брзо пуцале, а треба упослити много ИТ стручњака, чије су услуге скупе. Многи адвокати и даље раде на писаћим машинама и воле да долазе у суд. Многи грађани немају довољно информатичког знања. Постоји опасност од хакерских напада на податке суда. Тада би било повређено право на правично суђење и право на суђење у разумном року јер ће доћи до колапса у систему, па ће суђења бити спорија, а не бржа – аргументи су групе која је против увођења суђења на даљину.

Гласовима публике тесну победу однели су правници који сматрају да у српско правосуђе треба увести суђење путем технологије за пренос слике и звука на даљину.

Олакшица за адвокате

„Сматрам да се не треба опирати суђењу на даљину, само је питање на који начин ће бити развијена апликација за онлајн суђења. Адвокати ће моћи да учествују на суђењу где год да се налазе”, рекао је Дејан Шкобић, директор „Кец групе”, чији је назив скраћеница за „конгресни едукативни центар”.

Ова организација уприличила је бројне сусрете искусних правника с младима, у оквиру конгреса, правничких вечери и тематских предавања уживо и онлајн, где се сусрећу искусне судије, тужиоци и адвокати с колегама који тек почињу каријеру или још студирају права.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

bambi
U Republici Srbij poodavno funkcionise sudjenje i presudjivanje na daljinu. Evo lepog, mog, primera. Otisla bivsa supruga, kad je smatrala da bi trebala da ima pet puta vecu alimentaciju, u policijsku stanicu, verovatno kada je bio dezuran policijski sluzbenik iz njenih skolskih dana, i prijavila me da sam nasilnik, alkoholicar, mentalno poremecen, i vec sta sve ima po internetu, i to je predato javnom tuziocu koji je prosledio sudu i oni me osudili 48 dana pa mese, pa osudli prvostepeno. Srbij

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.