Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НЕ САМО О ПОСЛУ: НЕДА КНЕЖЕВИЋ

Чувар земље које више нема

Директорка Музеја Југославије подсећа да је мисија ове културне установе да чувањем југословенског наслеђа подстиче боље сагледавање садашњости
Музеј Југославије (Фото Реља Иванић), Неда Кнежевић (Фото Мартин Цандир)

Радила је рестаурацију римског стакла, волонтирала у Народном музеју, прве изложбе почела је да поставља у Галерији науке и технике САНУ. Стекла је звање кустоса и радила је под супервизијом академика Александра Деспића. Један је од оснивача Асоцијације за рехабилитацију културног наслеђа.

Као кустоскиња Музеја науке и технике први пут је посетила Музеј Југославије на београдском Топчидеру. Била је очарана богатством фонда, депо је био испуњен разноврсним предметима, од оних који припадају светској баштини до оних за свакодневну употребу, па чак и „бизарних”, који немају нарочиту вредност, али су непроцењиви у стварању слике о југословенском феномену.

Данас је Неда Кнежевић директорка Музеја Југославије, установе коју годишње посети око 130.000 људи. То је једна од најпопуларнијих установа културе и обавезна дестинација бројних туриста. Како се пандемија вируса коронa примирила, број посетилаца поново расте. Тито, Покрет несврстаних, штафете за Дан младости, зграда Музеја „25. мај”, уметничке интервенције на сталној поставци највише привлаче Кинезе, Американце, Италијане, Русе, Французе, наравно, и грађане бивше Југославије.

Матине у комплексу музеја (Фото Страхиња Аћимовић)

Археологија прва љубав

Неда Кнежевић је интересовање за прошлост исказала још у детињству. Одрастала је београдској општини Вождовац, ишла у Основу школу „Филип Филиповић” и Дванаесту београдску гимназију, а у Спортском центру „Бањица” тренирала је пливање.

– Мирис липа, деца која се играју у двориштима, безбрижна шетња улицама, као и Бањичком шумом, пси, голубови, кућица на дрвету моје дружине, то су сећања на моје безбрижно детињство – присећа се наша саговорница.

У музеј је први пут отишла с родитељима, и то у Народни, затим у Галерију Природњачког музеја на Калемегдану, а касније је обилазила изложбе и са школом.

Са 14 година отишла је у Рим, у оквиру секције Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација. Овај град с делима Леонарда да Винчија, Микеланђела, Рафаела и одајама Ватикана оставио је јак утицај на нашу саговорницу. Археологија је била њен други избор приликом одабира факултета.

– Стари Рим и Грчка су неисцрпне инспирације, а највише се упознајете с овим цивилизацијама управо на археологији – вели директорка.

Статуа Озириса, поклон од Анвара ел Садата, Радио-апарат „Славуј” поклон Титу од предузећа „Руди Чајавец“ (Фото Реља Иванић)

Ипак, поред археологије, определила се и за музеје, а преовладала је, како каже, љубав према креативном раду још од средње школе. Још тада је на ликовној секцији савладала једну од најстаријих метода штампања и осликавања тканина, батик, и добила награду, затим технику акварел, па класично цртање и сликање у Центру за ликовно образовање –Шуматовачка, а касније на археологији цртање археолошких предмета. Након завршених студија волонтирала је у Народном музеју и учила конзервацију стакла код Миле Поповић Живанчевић у Oдељењу за превентивну заштиту „Дијана”. Тако је почело, а ево сада је у трећем мандату на месту руководиоца најпосећенијег музеја у Србији.

Чему музеј дугује толику посећеност и интересовање?

– Данас је неопходна провокација како би се изазвала реакција код посетилаца. Свака наша тематска изложба, али и стална поставка има посебно креиране програме намењене младој публици у форми радионица, говорних програма, филмских пројекција, вођених тура, као и журки и забава. Програми за младе, у зависности од теме, акцентују сегменте који су релевантни за ту циљну групу. Током изложбе „Југо, моја Југо – гастарбајтерске приче” одржали смо за ученике средњих школа неколико радионица које су се бавиле темом одласка из земље као највећим проблемом нашег друштва. Недавно смо, након вишемесечне сарадње с Аутономним културним центром „Матријаршија”, организовали велику журку на којој су чланови центра имали радионицу штампања мотива инспирисаних музејском колекцијом на одећи коју је доносила публика. Редовно срећем младе у граду који носе ове мајице, што говори да смо успели да им приближимо савремено уметничко стваралаштво, али и музејску колекцију – истиче Неда Кнежевић.

(Фото Александар Крстовић)

Музеј Југославије многи и даље доживљавају као нешто егзотично, земљу која је била значајна и које више нема. Млади долазе на концерте, матинее, уживају у парку с бројним биљним врстама, у простору на којем се налази велики број скулптура истакнутих југословенских уметника, укључујући и Титову бронзану статуу, рад Антона Аугустинчића.

– Многи наши посетиоци немају искуство живљења у Југославији, али су заинтересовани за многе феномене којима је обиловала. Изложба „Велика илузија – Тито и 24 милиона метара филмске траке” била је посвећена великој страсти Тита према филму. Комплетан амбијент, као и приказивање изложбе у вечерњим сатима створили су утисак одласка у биоскоп, што је концепт забаве који полако одлази у историју – подсећа наша саговорница.

Златни период за културу

Питамо је као доброг познаваоца историје Југославије, посебно овог дела од 1945. године, шта сматра да би као вредност требало сачувати и пренети на нове генерације.

– Ширину културног простора – одговара и додаје да је то био златни период и за музеје и галерије. Култура је цветала, много се читало, путовало, садржаји и програми су били приступачни. Било је много библиотека, књижара, изложби, концерата, гостовања, екскурзија по читавој земљи.

Нада Кнежевић сматра да је данашња омладина оријентисана само на национално.

И ове године стигле три штафете

У музеју има више од 20.000 штафета, понекад се направи избор и приреди изложба као део поставке Куће цвећа. У парку се, поред скулптура које је Тито добијао као поклоне, налази и више десетина различитих биљних врста.

Штафете још увек стижу за 25. мај. Ове године – три, а донели су их представници различитих удружења из Србије и Црне Горе која негују сећање на Тита и Југославију.

(Фото Реља Иванић)

Нова фасада

Музеј „25. мај” поклон је Београда Јосипу Брозу Титу за 70. рођендан и место је које и данас несумњиво привлачи пажњу јавности и изазива опречне ставове. Занимљиво је да је Броз у њега ушао само три пута, своје госте углавном је водио у Народни музеј и Музеј савремене уметности.

Архитекта здања је био Михајло Мика Јанковић, који је пројектовао и зграду СИВ-а, Палату „Србија”, Стадион Југословенске народне армије (данас Партизанов), зграду Централног комитета (данас кула „Ушће”). Последњих година музеј је реновиран изнутра, а зграду на Топчидеру чека нова фасада пошто је реконструкција у току. Централни објекат Музеја Југославије стекао је статус „музејског предмета” због значаја који има. У њему су се одржавали скупови, изложбе, семинари, предавања, посете државних делегација. Музеј „25. мај” је отворен 1962. да би приказивао предмете које је Тито добијао на поклон. После Титове смрти постао је део Меморијалног комплекса „Јосип Броз Тито” и спајањем 1996. с Музејом револуције народа и народности Југославије постаје део Музеја историје Југославије.

Улоге музеја се мењају

Директорки Неди Кнежевић омиљени музеји у иностранству су MoMА, Музеј Ван Гога, Ријкс, Тејт, Пергамски музеј, али све чешће њену пажњу привлаче и музеји такозваних феномена – светла, филма, прекинутих веза, детињства, Европе и слично. Омиљена културноисторијска целина (Heritage Site) свакако јој је Археолошки парк Виминацијум, а културни предео Бач.

Музејска делатност у свету се интензивно развија последњих неколико деценија, чиме се мењају улога и положај музеја у друштву.

– Као чланица Извршног одбора ИКОМ Србије, могу да наведем мноштво добрих музеја у Србији данас, као и изложби. Ове године је Музеј науке и технике добио награду за музеј године, а прошле је то била Југословенска кинотека.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

EvGenije
U ovom muzeju treba postaviti stalne postavke o tri genocida nad Srbima: prvu, o tragičnoj sudbini građana Srbije u prvom svetskom ratu; drugu, o ustaškom genocidu nad Srbima u NDH i komunističkom od '44. do '53.; i treću, o tragičnoj sudbini Srba od 1991. do 2010. To su najvažnije posledice jugoslovenske ideje. Sve ostalo je luk i voda.
Само да приметим
U tom slucaju, red bi bio i dodati postavku o zrtvama monarhistickog rezima (ponajvise tokom sestojanuarske diktature). Kruna je jako puno Srba (i drugih naroda) pobila i maltretirala, jer su se iznasnjavali kao komunisti.
Земунац
Не разумем какве везе има страдање у Првом светском рату са југословенском идејом?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.