Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Органска производња и здравље

У једној радио-емисији изнет је податак да се у Србији на око 33 одсто земљишта врши органски начин производње хране. Ово подразумева храну за исхрану људи и животиња, од којих се користе месни и други производи. Истакнута је важност оваквог начина производње не само за извоз и зараду него и за здравље нaших грађана.

Такође, у истој емисији је наглашено да се величина површина за органску производњу код нас може двоструко увећати ако се искрчи и очисти још 33 одсто земљишта, које је сада у парлогу. Тиме би се и овај део земљишта привео овом виду производње, а након обимних и прописаних припрема.

Речено је да је преосталих 33 одсто земљишта под производњом хране на конвенционалан начин (употреба пестицида, хербицида...).

Стручњаци кажу да би такав вид производње био директна подршка подизању свести о значају здраве исхране, јачању одговорности грађана за сопствено здравље, а посебно деце и младих у Србији.

Наглашен је и значај подизања имунитета организма (заштита од вируса корона, папилона вируса и др.) кроз здравију храну, као и потреба хитног увођења здравственог образовања деце и младих у школи, ради јачања личне одговорности за сопствено здравље свакога од нас.

Илија Везмар,
дипл. инж.
Земун

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dan Dusan Milicevic
edine 60tih godina proslog stoljeca, na selu je naveci posao bilo okopavanje kukuruza i povrtnjak motikom tj rucno a svrha je bilo sasjeci sav korov i travu oko kururuznog stabla da bi s dalo vise hrane kukuruznom stablu.A onda je dosao Galofag i to je prestalo. Sa organskog se preslo na neorgansko proizvodjenje hrane. Sad se opet ide da se ne sprica ali se ne nude rjesenja kako sacuvati npr. trsnju da izgled lijepo a da nije spricana!! Mada je hrana bila organska , krace se zivjelo!!
Земунац
Не заборавите да су у међувремену направљени разни хибриди са циљем да издрже разне болести и временске промене. Хибриди су донели повећану производњу, али је изгубљен оригинални укус и мирис. Модерне дуње не миришу као оне некад. На све то је и чињеница да се воће и поврће бере пре сазревања да би могло да опстане на путу од њиве до трпезе, а када нешто вештачки сазрева, већ убрано, то није исто као оно које се користи када је сазрело на биљци. И на крају колики би био принос хибрида без прска
Ključ rešenja
Hrana se ne gaji u soliterima. Potrebno je revitalizovati i povratiti selo. Tu je ključ rešenja. Naravno da uslovi života na selu moraju da se drastično poboljšaju i da se daju povoljni krediti mladima da bi mogli da krenu sa životom na selu. Znači to je budućnost ulaganja a ne u nekakve betonske megalopolise na vodi ili bez leba i vode.
Бранислав Станојловић
ОРГАНСКО! Све расло на чистом стајском ђубрету! Шта је важније? Хранити гладне или задовољити парајлије?
Robin Hud
Zajedljiv komentar. Jedan paradaiz jedna paprika šargarepa jedno jaje obrok odličan. i manje posle plaćamo za lekove. Toliko
Земунац
И у демократијама се храни на ''казан'' у школским и осталим кухињама. Зар није пре неку годину Џејми Оливер водио кампању да се деци, у школским кухињама у ВБ, САД и Канади, дају здравији оброци? Органско произведеном храном можемо нахранити неки ''избирљиве'' али свеколико човечанство тешко, јер су приноси много мањи, а биљке неотпорне на разне болести.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.