Награда Матице српске истраживачу аутономије КиМ

Нови Сад – Матица српска одала је признање историчару др Игору Вукадиновићу за књигу „Аутономија Косова и Метохије у Србији 1945–1969” (САНУ, Балканолошки институт). Њему је у Новом Саду уручена награда „Иларион Руварац” за 2021. годину, која се додељује за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје, објављену у протеклој години на српском језику. Награда је установљена 2015. и једна је од ретких, како је речено том приликом, која код нас постоје за научну историографију.

„Сматрао сам да таква награда недостаје нашој историографији да би се вредновала дела која су од темељне важности за озбиљно, научно сагледавање оних основних, идентитетских питања”,  казао је председник Матице српске проф. др Драган Станић, који је лауреату, научном сараднику Балканолошког института, уручио награду.

Жири награде се у својој одлуци руководио, како је навела председница тог стручног тела, проф. др Мира Радојевић, првенствено значајем теме, обимом истраживања, њеном актуелношћу и доприносом ове монографије у познавању једног од најтежих и најозбиљнијих проблема са којима се већ деценијама суочава српска нација.

Професорка је навела да је младом историчару ово први велики истраживачки рад у који је уложио невероватан напор. Према њеним речима, највећи део своје докторске дисертације, потом преточене у монографију, написао је на основу мање-више некоришћеној архивској грађи.

„Уз овај и друге докторате на Катедри за историју Југославије, сад имамо приказ комплетног косовског проблема кроз цео 20. век. Не кажем да ће се сви који буду читали ову књигу сложити са закључцима колеге Игора Вукадиновића, али ни у ком случају не могу оспорити његове аргументе засноване на архивским изворима и проверљивим чињеницама”, казала је др Радојевић.

Награђени историчар казао је да му је велика част да прими награду због значаја националне институције која је додељује, угледа и стручности чланова жирија, имена ранијих добитника и тежине коју са собом носи лик и дело Илариона Руварца чије научне принципе следи српска историографија.

„Истраживање теме аутономије КиМ било је изазовно на више нивоа. Док је у епохи краљевине Србије и Југославије за сваки потез, на пример Пашићеве владе, постојала и опозициона партија која би исти потез оспоравала, или новине које би владу и њене одлуке подвргле критици, ништа слично није постојало у социјалистичкој Југославији. Ни опозиција ни критички медији. Тако да истраживачи ове епохе имају посла са званично безгрешном влашћу и савршеном државом”, казао је овај историчар.

Ти постулати о безгрешности и добронамерности државе, како је објаснио, представљали су полазишну тачку за готово све теме ове епохе, па је био потребан додатан труд да би се добили одговори.

Користио је и српске архиве и албанске изворе, а како такође напомиње, трудио се да књигу могу да читају и људи који немају велико предзнање о овој теми и периоду који истовремено представља шири део историје Србије, српског народа и Југославије.