Прва наша женска екипа после 20 година

У јануару 2005. године одбојкашице наше земље, тада још увек Србије и Црне Горе, играле су прву рунду квалификација за Светско првенство, а ривали су им биле репрезентације Енглеске, Албаније, Шкотске... Успешно прегрмевши „новогодишње зезање у Шефилду“ изабранице Зорана Терзића су заправо начиниле први корак ка звездама.

Наравно, мало је ко веровао да ће 44 месеца касније, селекције Србије бити у најужем кругу фаворита за освајање медаље на Олимпијским играма. Прича о Пекингу, колико год то сад звучало чудно, заиста је почела на поменутом турниру у Шефилду. Можда је почетак био лак, међутим сви каснији турнири су били тежи, озбиљнији, али и успешнији.

Друга рунда квалификација за светско првенство је одиграна у Загребу, уследила је и историјска, трећа рунда у Дрездену, када су „плаве”, у мечевима против Пољске и домаћина Немачке, исказале висок квалитет и на неки начин најавиле сјајна достигнућа.

Светско првенство у Јапану 2006. и освојена бронзана медаља личили су на чудо невиђено. Најављиван је пласман у другу фазу, а бронза је, преко ноћи, проширила видике. Уследила је и 2007, година Европског првенства у Белгији и Луксембургу, на коме је испуњено обећање. Освојена је сребрна медаља, изборен пласман на Светски куп, чиме је, на неки начин био отворен пут ка Пекингу.

Уочи скупа најбољих светских селекција, уочи Светског купа, Српкиње су имале загарантоване три рунде квалификација за Олимпијске игре у Пекингу, с тим што је трећа, а испоставило се да је тако, била најлакша. Пето место на Светском купу је донело преко потребне бодове, који су допринели помаку на ранг-листи Светске одбојкашке федерације (ФИВБ). Наставак олимпијских квалификација донео је другу шансу у немачком Халеу. Српкиње су застале у полуфиналу, међутим, није било места паници. Пред пуленкама Зорана Терзића стајао је и трећи олимпијски испит, трећа, најлакша шанса на интерконтиненталном турниру у Јапану.

Тамо су „плаве” деловале моћно. Падали су редом Казахстан, Доминикана, Јужна Кореја, Тајланд, а кад је савладан и Порторико, 23. маја, могло је да почне велико славље. Поздрављен је први пласман Српкиња на Олимпијске игре, исписане су нове странице одбојкашке историје.

Сада је Зоран Терзић са својим сарадницима и изабраницама спреман на нови искорак. Тромесечне припреме за Пекинг протекле су по плану, истина и уз бројне здравствене проблеме, али су, ипак, оцењене као успешне. Предолимпијски турнир у Београду, мечеви против Пољске и Русије, били су пун погодак. Домаћа публика у неочекивано великом броју дошла је да поздрави своје нове љубимице и да им пожели много среће и успеха у Кини.

А тамо Српкиње имају реалне шансе да се пласирају у четвртфинале. Победе против Казахстана и Алжира на почетку турнира донеле би пласман међу осам најбољих што ће само по себи представљати успех. „Српске лавице” су објективно много квалитетније од Казахстанки и представника афричког континента, па је логично да после два кола Србија у Кини упише два тријумфа. Касније би, у мечевима против Бразила, Италије и Русије, наше одбојкашице тражиле пут до још бољег пласмана, који би у четвртфиналу дао лакшег ривала.

Прва постава селекције Србије искристалисала се како се ближио олимпијски турнир. Ипак, Терзић има две дилеме. Да ли ће на позицији примача стартовати с паром Николић – Ђерисило, а у том случају би коректора играла Јована Бракочевић, или ће Брижитка Молнар, чији је опоравак од операције рамена текао нешто спорије, добити прилику у првој шесторци.

Остатак тима је познат: Маја Огњеновић на месту дизача, а средњаци су капитен Весна Читаковић-Ђуришић и Наташа Крсмановић, којој је одлична алтернација Стефана Вељковић. Либеро је Сузана Ћебић. На клупи су још искусна Маја Симанић и младе Јована Весовић и Сања Малагурски.

С просеком година једва преко 23 Српкиње су и даље најмлађа селекција у светском врху. Зато је свима јасно да ће под диригентском палицом Зорана Терзића ова генерација још дуго година низати успехе, а за то је гарант и Одбојкашки савез Србије, који неће дозволити супротно.

То значи да су Игре у Пекингу и генерална проба за Лондон 2012. А тамо, уз мало среће, пред полазак најављиваће се и медаље. Нека сада обећања остану на четвртфиналу, а оне нека се из Пекинга врате са медаљом као из Осаке и Луксембурга.