Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Европа близу новог великог рата

Обраћање Володимира Зеленског Савету безбедности (EPA-EFE/PETER FOLEY )

„Специјална војна операција у Украјини потрајаће све док Украјинци не престану да гранатирају Доњецк”, изјавио је прошле недеље Дмитриј Пољански, један од званичника Руске Федерације у Уједињеним нацијама. „Све ово смо и започели не бисмо ли обезбедили да поменута земља и њене националистичке вође престану да угрожавају Русију и људе који живе у јужним и југоисточним украјинским просторима”, закључио је.

Подсетимо, рат у бившој совјетској републици траје већ више од четири месеца.

Нема никакве сумње да цитирана порука није толико упућена Кијеву колико Вашингтону, па и светској заједници у целини. Посебно ако се има у виду чињеница да је она изречена у највишем међународном форуму – у Савету безбедности УН. Очигледно, Русија сматра да је довољно јака, али и да се човечанство у другој деценији 21. века све убрзаније заглибљује у атмосферу међусобног неповерења и да сваки мало већи инцидент може лако да узрокује сукоб планетарних размера.

А свет дефинитивно није онај који смо затекли на прелому векова пре нешто више од две деценије и неки нови ратови могли би целу планету да уназаде за десетине година. Јер данашње наоружање ни по чему није слично оном које су носили учесници два претходна светска окршаја. Примера ради, Американци су током целе „Пустињске олује” (1990–1991) испалили укупно 60.000 ракета (реч је о вишецевним бацачима стандардног калибра). Руси у Украјини испаљују их, према неким тврдњама, 50.000 дневно.

Национализам и идеолошка нетрпељивост пробудили су митове из прошлости. Међународна заједница све се више раслојава, заједнички усвојене процедуре у оквиру Светске организације (заједничке глобалне куће) претвориле су се у „мртво слово на папиру”. То је потврдило и недавно „интернет обраћање” украјинског председника Володимира Зеленског учесницима заседања Савета безбедности. Ако се има у виду чињеница да овај „наступ” није био унапред усаглашен са осталим сталним члановима овог тела, оправдано се поставља питање чему највиши међународни форум уопште служи. У овом случају, очигледно, тек као нечији пропагандни полигон.

Јасно је да се Зеленски на екранима у сали на Ист Риверу појавио искључиво захваљујући жељи америчке стране да у УН додатно истакне своју глобалну неприкосновеност. Сетимо се, овај вид комуникације већ месецима је технички онемогућен великом броју медија са екстензијом „ru”. Такође, јасно је и да је поменути инцидент режиран тако да глас о њему допре и у најзабитије делове наше планете, а посебно на просторе евроазијске Русије. Американци су овим једноставно желели да поруче – да им се може.

Оно, међутим, што у таквим околностима посебно забрињава је – громогласно ћутање Европе. А земље које су преко својих плећа претуриле чак два велика рата немају право на нереаговање. Поготово што им хука велике битке већ допире кроз најближи источни прозор. Могло би се чак рећи да су у овом тренутку на Старом континенту спремнији да се одрекну дела сопственог суверенитета него да се активно укључе у неизбежне глобалне промене. Шведска, Финска, Швајцарска... то су најречитије показале. А те промене није добро игнорисати, ако ништа друго оно да би их, према потреби, било могуће преусмерити у какву-такву сопствену корист.

Многи на континенту као да нису свесни историјске истине да, чега год да се одрекну, неће моћи да се измакну од надолазећег пожара. А са западне стране Атлантика увелико призивају нови „хладни рат”, овај пут зачињен и понеким „врућим” ударом. Тактички део војевања против Русије у потпуности је препуштен америчким генералима. Све да би главе Европљана биле што дуже и што дубље сагнуте.

О томе најречитије казује и прошлонедељна одлука председника САД Џозефа Бајдена да Украјини одобри нову траншу војне помоћи у вредности од чак 800 милиона долара. Спремност Американаца да улажу у рат који ће, без сумње, бити окончан брисањем Украјине какву данас знамо са европске и светске мапе, није изненађујућа. Наиме, и последњи ракетни бацач који буде пристигао на овдашње бојиште остаће ту да „контролише” Стари континент. Слика „сакупљања америчког наоружања” у тек ослобођеном Авганистану овде се сигурно неће поновити. Сва та техника остаће у Европи, и биће дебело наплаћена.

А какве ратове воде Американци, најбоље показује судбина једног тамошњег маринца који је пре неку недељу коначно са себе скинуо униформу и кренуо у пензионерски живот. Наиме, за 30 година верног служења у оружаним снагама, и поред безброј ратова које су САД водиле широм света, поменути никада није војевао на тлу отаџбине. Све се дешавало негде далеко од куће и сва је прилика да ће тај облик ратовања остати за Америку и убудуће једини прихватљив.

 

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The age of surveillance capitalism
"Одасвуд претње вребају незнане, ал' песнику и законодавцу узмак анђели бране". (V.H. Odn, Сонети из Кине II)
Јадна и уморна Европа
Добро каже аутор текста. "Оно, међутим, што у таквим околностима посебно забрињава је – громогласно ћутање Европе". Где је европска елита? Пуна је Европа којекаквих лидерчића, ратоборних и моћних хушкача, неких госпођа које је моћ заслепила да не могу ни предвидети последице својих изјава. Јадна, уморна, презентистичка Европа, тумара у мраку и расипа будућност деце и младих.
"отписани"
После брегзита треба уништити ЕУ економију.
Jablan
Nek crkne komšiji krava, mada ja dobijam od njega mleko.
pepelepju
Evropa jeste na ivici rata ali ne konvencionalnog vec gradjanskog. Medijska cenzura, klasne razlike, tzv “surveillance” kapitalizam, neslaganje u EU pa sad jos i inflacija guraju nas u novu evropsku revoluciju dok se u SADu decenijama kuva gradjanska pobuna koja ce da eskalira u gradjanski rat nevidjenih razmera pa ce tako i njihovi ratovi po svetu da stanu.
“surveillance” капитализам
"Надзорни" капитализам једнострано полаже право на људско искуство као на бесплатну сировину која се преводи у податке о понашању. Неки од тих података се користе за унапређење услуга. Oстали се проглашавају за бихевиорални вишак који се "машинском интелигенцијом" претварају у прогностичке производе , који антиципирају како ћете поступати данас, сутра или касније. Тим подацима се тргује на тзв. тржишту будућег понашања. (видети књигу Шашане Зубоф, "Доба надзорног капитализма", CLIO, 2020, Беог.
Petar pan
Sa jedne strane imamo zapad, a sa druge jednog čoveka, Putina. Kakav god da je taj jedan čovek, ne treba mu dati previše moći.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.