Смањује се број радника „на црно”

Међународна организација рада недавно је упозорила јавност да две трећине људи у свету ради „на црно”, да се више од 40 милиона налази у модерном ропству, од којих је 25 милиона на принудном раду. У Србији се број затечених у раду „на црно” смањује се из године у годину јер према подацима Министарства за рад у првих шест месеци 2022. инспектори рада затекли су 15 одсто радника мање у таквим ангажманима у односу на исти период 2021, када их је било 2.601.

Ипак, поједине анализе показују да је у Србији и даље од укупног броја запослених сваки пети радник илегално ангажован. Осим пољопривреде, највише илегалаца је у туризму, угоститељству и грађевинарству у којем, показују НАЛЕД-ове анализе, 37 одсто ангажованих није уписано у легалне токове рада, док сваки трећи радник само повремено има посла.

У Министарству за рад подсећају да су у првих шест месеци ове године инспектори рада открили 2.210 грађана у раду „на црно”, а одмах након мера које су предузели, послодавци су засновали радни однос са њих 1.556.

– У току прошле године, инспекција рада укупно је затекла 5.261 особу на раду „на црно”. Највише таквих грађана радило је код послодаваца у грађевинарству, а илегалног рада је било и у услугама смештаја и исхране, трговини, личним и пословним услугама, производњи текстила, коже, обуће и прехрамбених производа, у услугама прераде дрвета и саобраћаја – набрајају у министарству.

Недавно се и Дарија Кисић, министарка за рад похвалила како у последње четири године од 47.176 радника „на црно”, три четвртине њих или око 30.000 је засновало радни однос на неодређено време.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, не сматра да се број затечених у раду „на црно” у Србији смањује из године у годину зато што послодавци постају дисциплинованији и одговорнији.

– Разлог за такве статистичке податке пре треба тражити у томе што људи имају све мање посла, посебно сада због економске кризе, тако да је потпуно природно да они који нису ни пријављени први изгубе посао – наводи Савић. Подсећа да се одређени број грађана свакако определио да функционише у сивој зони рада, па чак ни озбиљније повећање минималца и смањење државних намета, што се најављује ових дана, не би у пуној мери допринели умањењу сиве економије.

– Уопште не очекујем да би се број радника „на црно”, рецимо, двоструко умањио када би држава два пута повећала износ минималца. Једина прича која би могла у Србији да донесе добар резултат јесте да инспекцијске службе раде свој посао, да се повећа број инспектора што је иначе велики проблем, број контрола... – наглашава наш саговорник.

По своја права само на суду

Своја права у случају да су радили „на црно” радници могу да остваре на суду, а инспектор рада може само да утврди прекршајну одговорност послодавца за организовање оваквог рада, уколико, помоћу других доказних средстава установи да је био организован овакав рад. То значи да инспектор рада не може да наложи послодавцу да исплати раднику плате зарађене „на црно”, јер се висина те усмено договорене зараде утврђује на суду. Ипак, када инспекција утврди да је радник на тај начин ангажован, то је доказ који може послужити у судском поступку.