Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШКОЛАМА ПРЕТИ МАЊАК НАСТАВНИКА

Студенти бирају плаћеније професије

За 80 индекса намењених будућим наставницима математике пријавило се само осам кандидата
(Фото Д. Јевремовић)

Да су смерови који их воде до наставничке професије пали на дно листе интересовања и овогодишњих матураната, јасно је када се погледају резултати пријемних испита или листе пријављених кандидата за факултете Универзитета у Београду. Међу најпоразнијима је слика с Математичког факултета, на којем је, према речима декана проф. др Зорана Ракића, од 2015. године, када су имали 112 пријављених кандидата за наставнике математике, тај број ове уписне сезоне спао на само осам заинтересованих за 80 резервисаних „наставничких” индекса.

Кадровска оскудица ће се наставити и међу професорима физике јер се ове године за 155 места, рачунајући и метеорологе, на Физичком факултету пријавило тек 69 кандидата. Најпоразније је што су за смер Општа физика, из кога се рађају наставници, пријављена само четири заинтересована матуранта на 25 расписаних места. Такође је за наставнички смер на Хемијском факултету било најмање заинтересованих, односно само петоро за 25 планираних индекса. Ни на Филолошком факултету у Београду неће бити попуњене уписне квоте јер се за сто места на Српском језику и књижевности на пријемном испиту појавило 45 кандидата, а на Српској књижевности и језику на 90 планираних места конкурисала су 24 матуранта. За 60 индекса на смеру Српски језик и књижевност са компаратистиком борила су се 33 кандидата.

Декан Ракић за „Политику” истиче да би могао написати роман о томе шта је све срозало интересовање за наставничку професију, али истиче да су се искристалисала три главна разлога. Први су, наводи, недопустиво мале плате професора свих предмета, други је законима уништен ауторитет наставника и последњи разлог је нагли развој информационих технологија (ИТ) код нас од 2015, који одвлачи таленте.

– У ИТ сектору талентовани ђаци с много мање рада него професори могу да добију одличну плату. Прочитах прошлог месеца да је у ИТ просечна плата 230.000 динара, претпостављам бруто. А ко је талентован зарађује и више од две хиљаде евра нето. Док наши најбољи студенти после много труда, када постану асистенти, примају месечно око 80.000 динара. Ту су негде и професори у школи, који заврше веома захтеван Математички факултет, а закони су такви да више немају никакав ауторитет па их, за мале паре, малтретирају и ђаци и њихови родитељи, а и држава. Све се идеално уклопило за резултат да више нико неће у наставнике. Држава, ако жели да функционише, мора да плати људе без којих не може, или ће да се сруши – упозорава Ракић у нади да неће све опет да се заврши с неколико медијских упозорења и да се онда заборави на проблем.

Последица је, подвлачи, и срозавање квалитета наставника у основним и средњим школама. Резултат пријемног испита на факултету био би, како каже, катастрофичан када би садашњој генерацији дао тест који су решавали кандидати који су се школовали за наставнике математике деведесетих година прошлог века. Истиче да ускоро неће имати ко да предаје деци математику и још неке предмете уколико држава хитно не повећа наставничке плате за 50 одсто. Каже да иако је недавно било увећања, то не помаже јер је све поскупело.

– Можда би надлежни требало и да препишу законе од пре Другог светског рата када су наставници били ауторитет у држави и имали престижно звање. Данас су пред „изумирањем”. А ако не рачунам одбрамбену функцију државе, образовна је једна од најважнијих и хитно треба порадити на њеном очувању. Сматрам и да су доктори мање важни од наставника, јер су већински потребни старијем становништву, док су млади здрави и будућност ове земље у коју треба улагати. Деца највише уче ако има ко да их подучи. Тренутно баш и нема ко, па је ово што се догађа накарадно, узалудно трошење драгоценог времена садашњих генерација ђака – упозорава Ракић.

Додаје да и европске земље имају исти проблем осипања студената на наставничким смеровима, што је недавно чуо и од колеге из Шпаније, само се код њих то још много не примећује.

– Надлежни у Србији желе да реше проблем тако што ће дозволити педагозима и психолозима да предају стручне предмете, а то ће само довести до даљег пада квалитета наставе у школама – упозорава Ракић и додаје да је с колегама проблем предочио ранијем министру просвете Младену Шарчевићу 2017. године, када је Србији недостајало 500 наставника математике, а исто толико и информатике.

– Предложили смо да држава уведе дефицитарна занимања, где би били и наставници математике. Они би онда имали бенефиције, а то захтева да влада за њих издвоји новац. Ништа још није урађено. Иако је групација природно-математичких факултета у међувремену упутила допис и садашњем министру Бранку Ружићу – открива Зоран Ракић.

Непопуњене квоте на три смера с којих излазе школовани наставници српског језика, међутим, не делују тако обесхрабрујуће за проф. др Иву Драшкић Вићановић, деканку Филолошког факултета, која истиче да садашњи „одзив није лош”, јер када све саберу, то је нешто више од сто новопријављених студената, потенцијално опредељених за наставничку професију. Она нема информацију да ли на тржишту рада има довољно наставника српског језика и књижевности, али наглашава да влада предрасуда да се студенти који заврше српски језик и књижевност могу бавити искључиво наставничким позивом, док их на поменутим програмима припремају за читав „спектар послова”.

– Одзив ове године на три поменута програма је исти као прошле године. Наставни смерови су, генерално, постали непривлачни студентима. Не односи се то само на Српски језик и књижевност. Ситуација ће бити боља само ако се значајно поправи положај наставника у Србији – истиче проф. Драшкић Вићановић.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Наталија
Да ли сте упознати са тим да има много математичара са завршеним четворогодишњим студијама, који се по правилнику воде као нестручни? Да ли знате да један такав дипломирани професор математике нема никакву предност при запошљавању, већ уместо њега може бити примљен неко са Eкономског факултета? Зашто у недостатку математичара радите на дошколовавању педагога и психолога, а не тражите измену правилника који би дозволио запошљавање математичара са завршеним четворогодишњим студијама?
Čičizbeo
Prvi i najveći problem je uništen autoritet nastavnika. Đak danas može na času da radi šta hoće, da nema knjige, da ometa čas, da se raspravlja sa nastavnikom, a nastavnik mu ne može ništa. Današnja deca su danas strašno nevaspitana, što je posledica sistema u kome žive. Plata jeste problem, ali i do prosvetarske plate je teško doći jer je 90 posto konkursa namešteno i unapred se zna ko će biti primljen u škole
Zemunac
Ni informatiku nema ko da predaje. Povremeno dolaze studenti, panakon prve plate uteknu. Ili dodju inzenjeri sumarstva ili energetike. Ali koga briga.
bambi
Cistac ulice sa osnovnom skolom, 65.000 dinkica a osoba koja je jos morala da zavrsi srednju skolu i uciteljski fakultet, isto toliko. Pa vi stavite prst na celo.
Miloš
Za ovako lošu zainteresovanost na Matematičkom delimično su krivi i profesori koji na dosta predmeta imaju užasno malu prolaznost. Lepo je držati visok kriterijum ali ne može on da se postavlja samo na osnovu učenika koji su došli iz Matematičke gimnazije. Na taj način tražite studentima dlaku u jajetu, a onda matematiku u školama nema ko da predaje nego to rade ljudi koji su završili neke druge fakultete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.