Учи ли Партизан на својим грешкама

Партизан већ пет година није био првак државе, а у последње две сезоне није баш ништа освојио. Вечерас у Ивањици (20 часова), против Јавора, почиње нова борба за бодове. Биће то наговештај куда „црно-бели” иду с новим тренером.

Некада се говорило да се на грешкама учи. Партизан их је у фудбалу, не само последњих година, поприлично начинио. Да ли је извукао неке поуке из тога?

Разуме се, наше клубове не треба поистовећивати с онима из Европе, који „черупајући” земље каква је Србија, јачају своје тимове, а ослабљују наше. Али, поред те и других виших сила постоји и оно о чему сами одлучујемо и о чему ћемо увек моћи сами да одлучујемо.

У Партизановом случају већ врло дуго се игра претерано споро и без силине. Било је у појединим раздобљима, чак и у скорије време, периода друкчије игре, али би те варнице брзо згасле.

Играње на сигурно, уз враћање лопте носи ризик да се она изгуби у зони за противнапад. Противнички играчи, збијени пред својим шеснаестерцем, практично могу да предахну док се„црно-бели” додају по ширини на безопасном растојању од супарничког гола. Боље је оптерећивати задњу линију ривала сталним покушајима, па и ако се погреши на том делу игралишта не прети опасност од контранапада.

„Црно-бели”, сем Натха, немају креативног фудбалера. Он би могао и да одржи неку лекцију саиграчима како да се изненади противник. Али, услов за то је да се  не чека лопту у месту.

Партизан се до сада прилично ослањао на повратнике. Али, ти играчи, који су одлазили из Хумске као врло даворити, те своје могућности су истрошили у иностранству и враћали су углавном неспремни и незалечени.

Питање је колико сами фудбалери извлаче поуке из своје игре, укључујући и своје грешке. Утисак је да је врло мало оних који из сваке ситуације настоје да извуку највише што се може.

На пример, зимус, у „вечитом дербију”, Здјелар, иначе врло пожртвован, није озбиљније засметао Родићу да центрира, после чега је Партизан и примио гол. Или у последњем финалу Купа Србије Лутовац је јурио за Катаијем преко пола терена и када је Звездин играч дошао у мртав угао за његовог гониоца као да се завршио посао. Уместо да, ако треба и за сваки случај, покрије свој гол, преобратио се у најближег посматрача и то без икаквог разумевања ситуације. И тад је пао победоносни гол „црвено-белих”.

На тој утакмици Катаи је постигао и први погодак, јер је потпуно сам примио лопту на око 25 метара од гола и неометан дошао с њом до ивице казненог простора одакле је прецизно гађао. На истог играча је одбрана „црно-белих” заборавила и јесенас, када је у финишу остао потпуно сам пред голом и главом, као на тренингу, изједначио.

Иначе, на последњих седам утакмица (у првенству и Купу Србије) Партизан ниједном није победио Црвену звезду. Чак и кад није поражен од таквог исхода су комшије имале већу корист.

На тим утакмицама није ишло ни Гомесу, једном од ретких центарфора, који умеју да дриблају и сами себи створе прилику. Али против Звезде он готово да и није ушао у шансу што потврђује колико његови саиграчи из везног реда нису били на висини задатка.

Партизан се у прошлој сезони до последњег кола борио за прво место, што је какав-такав напредак у односу на минуле када је одавно пре краја морао да се растане од такве наде. У Европи је, за наше прилике, остварио запажен учинак.

Истина, Лига конференција није збир најјачих тимова, али је Уефино такмичење и зато осмина финала није мали узлет. Било је ту и подвига, и неизвесности, а и суочавања са суровом стварношћу против Фејенорда. За веће успехе „црно-бели” би морали да рашчисте са собом, да на терену искажу неупоредиво веће самопоуздање.

Али, шта с лоптом, како покривати противника, добри шутеви и слично им је мањкало и против тимова мањих домета у домаћем првенству. На пример, неискоришћен пенал против новосадског Пролетера, који је испао из лиге, па, такође 0:0 на свом стадиону, против Напретка и оде санак пусти.

У предстојећој сезони у Партизану имају разлог више да баш цеде суву дреновину. Уколико Црвена звезда опет буде шампион изједначиће се с њим по броју узастопно освојених титула првака Србије („црно-бели” су били на престолу од 2008. до 2013).