Алиментациони фонд уместо извршитеља

Удружење правника Србије није одустало од предлога за оснивање државног демографског фонда из кога би се финансирала издавања за породиље, као и алиментационог фонда за децу чији родитељи не испуњавају обавезу издржавања.

То је предвиђено преднацртом грађанског законика (ГЗ), који још није донет, али су правници на недавном конгресу у Будви поново указали на потребу за кодификацијом која би обухватила и породичне односе и наслеђивање, поред облигационог и стварног права.

Аутори преднацрта ГЗ, окупљени у оквиру Удружења правника Србије, нагласили су да је ова кодификација заокружено дело, али су подсетили да је државна комисија за његову израду укинута. Каква ће бити даља судбина преднацрта – зависи од одлука званичних власти, рекао је проф. др Миодраг Орлић, председник Удружења правника.

Пројекат је завршен и аутори су спремни да размотре критике и предлоге, иако је званична јавна расправа била спроведена пре неколико година. Тада је у јавности највише било дилема око предлога о истополним заједницама и рађању за другог – сурогат материнству, али то нису биле теме расправе конгреса у Будви.

Међутим, и даље је актуелна тема о оснивању алиментационог фонда. Правници сматрају да није добра идеја да самохрани родитељи ангажују јавне извршитеље како би наплатили дугове намењене издржавању деце, већ да је неопходно да на нивоу државе постоји алиментациони фонд, за који би средства у почетку била обезбеђена из државног буџета.

Недавање издржавања је кривично дело, али за децу чији родитељ није платио алиментацију много је важније да се благовремено обезбеди износ из државног фонда него да се неодговорном родитељу месецима суди и да случај можда и застари. Право на исплату из алиментационог фонда имало би дете до навршене 18 године које је држављанин Србије и има стално пребивалиште у Србији.

„Ако дужник не испуњава уредно своју обавезу издржавања детета у периоду од три месеца узастопно или у року од шест месеци са прекидима, дете има право на исплату издржавања из алиментационог фонда”, предвиђено је у преднацрту грађанског законика.

Да би исплата из овог фонда била могућа, потребно је да се поднесе правоснажна и извршна судска одлука или друга веродостојна исправа о праву и висини алиментације, као и доказ да се она не исплаћује редовно или у дужем временском периоду.

Преднацрт ГЗ има укупно 2.746 одредаба, које су систематизоване у пет тематских целина: општи део са основним начелима, облигациони односи, стварно право, породични односи и наслеђивање.

У односу на важећи Закон о наслеђивању, знатне новине се односе на регулисање новог института – уговора о наслеђивању, као и одредбе о недостојности за наслеђивање. Када је реч о доживотном издржавању, предложено је искључивање могућности таквог уговора између супружника. Предвиђено је да се унесе одредба о међусобном наслеђивању ванбрачних партнера, ако је таква заједница регистрована, а такође и посебна одредба о обиму одговорности наследника за дугове.

Посебни део преднацрта будућег законика предвиђа нове уговоре који су већ годинама присутни у свакодневном пословању, али их нема у важећем Закону о облигационим односима, јер је он донет пре 44 године. Са више од 180 нових законских одредаба, регулисани су детаљи 16 нових уговора. То су уговори о поклону, финансијском лизингу, послузи, ортаклуку, сарадњи у пољопривреди, издавачки уговор, затим уговор о чувању спорне ствари, о дистрибуцији, франшизингу, факторингу, реосигурању, доживотна рента, уговор на срећу, уговор о отварању и вођењу рачуна, о платним услугама и пословима са платном картицом.

​Право на достојанствену смрт

Посебан округли сто био је посвећен праву на еутаназију, а учесници су износили јаке аргументе за и против. Нагласили су да увек постоји могућност излечења и упитали ко треба да одлучи о томе да је болест неизлечива. Са друге стране, истицани су примери људи који су деценијама били у коми, или непокретни, па се поставило питање шта значи достојанствени живот. Због тога је у преднацрту ГЗ предвиђено право на достојанствену смрт, а припремљена је и скица посебног закона о еутаназији, који детаљно објашњава процедуру у таквим случајевима.

Ако би еутаназија била легализована, то би изазвало и измене Кривичног законика (КЗ), будући да је „лишење живота из самилости” кривично дело.

„Ко лиши живота пунолетно лице из самилости, због тешког здравственог стања у којем се то лице налази, а на његов озбиљан и изричит захтев, казниће се затвором од шест месеци до пет година”, наводи се у члану 117 КЗ.

Насупрот томе, будући грађански законик би дозволио право на достојанствену смрт, што би довело до брисања убиства из самилости као кривичног дела, али би злоупотреба тог права морала бити прописана као нова инкриминација.

„Право на еутаназију, као право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, може се изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Злоупотреба права на еутаназију, ради прибављања неосноване материјалне или друге користи, представља основ за кривичну одговорност”, пише у члану 86 преднацрта ГЗ.

Овој теми стручњаци су на регионалном конгресу „Будвански правнички дани” посветили посебан округли сто, на коме су анализирани случајеви еутаназије из целог света и примери људи који су у тешком здравственом стању или у коми, без изгледа за излечење, услед чега су њихови најближи сродници тражили право на еутаназију. То намеће низ моралних дилема и верских питања, па и међу учесницима конгреса нема потпуне сагласности о овом предлогу.