Повратак краља на трон

Ако се за Вимблдон каже да је због свог квалитета и традиције раван светском првенству у тенису, онда је Новак Ђоковић од јуче седмоструки светски шампион.

Најбољи српски спортиста потврдио је да му нема равног на најстаријем тениском турниру на свету, савладавши у финалу 135. Вимблдона аустралијског играча Ника Кирјоса са 4:6, 6:3, 6:4, 7:6 (3). У свом осмом финалу на овом турниру Ђоковић је освојио седму титулу и изједначио се са својим идолом из дечачких дана Питом Сампрасом, тако да ће наредног лета моћи да нападне рекорд Роџера Федерера, који је овде подизао пехар осам пута.

Када је имао шест година, 1993, Ђоковић је први пут на телевизији гледао тениски меч, финале Вимблдона у којем је Пит Сампрас савладао Џима Куријера. Сада, у 35. години, достигао је Сампраса, који овде никада није изгубио у финалу (скор 7-0, Ђоковић 7-1, Федерер 8-4).

– Не могу више да пронађем речи за то што овај турнир и трофеј значе мени, мојој породици и мом тиму – изјавио је Ђоковић уочи церемоније доделе пехара на Централном терену, чија је стогодишњица обележена претходних дана.

– Овај турнир је увек био посебан и остаће посебан у мом срцу. Мотивисао ме је да почнем да играм тенис, на једној малој планини у Србији, где су моји родитељи држали ресторан. Имао сам четири или пет година, гледао сам Пита Сампраса кад је освојио свој први Вимблдон и питао сам оца и мајку да ми купе рекет. Моја прва слика тениса је вимблдонска трава. Сви моји снови из детињства остварили су се на овом терену. Привилегован сам и веома сам захвалан што стојим овде с трофејом.

Врхунски спортисти имају обичај да кажу да су им све титуле подједнако драге и да се све подједнако памте, али увек нагласе да је прва у низу посебна, баш зато што је прва. Међутим, ова седма Ђоковићева титула памтиће се по томе што ју је освојио у години у којој се много тога уротило против њега. После драматичног почетка сезоне, када су га аустралијске власти избациле из земље уочи Аустралијан опена, на којем је требало да брани титулу, Ђоковић је био суочен с најтежом одлуком у животу – да истраје у намери да се не вакцинише против ковида, по цену да не освоји ниједан гренд слем турнир.

Кад је Вимблдон ублажио мере, отворио се пут ка макар једној титули пошто је све остало било неизвесно. Знало се да је Рафаел Надал изразити фаворит на Ролан Гаросу, да Ју-Ес опен и даље захтева вакцинацију (држава Њујорк), тако да је Вимблдон био једина извесна прилика да се одржи корак с Надалом у трци за најуспешнијег играча свих времена на турнирима „велике четворке”.

Ђоковић је и под тако великим притиском успео да сачува трон и упише четврту узастопну титулу на овом турниру. Да није било пандемије ковида, већ данас бисмо причали о њему као најбољем свих времена (Вимблдона се није играо 2020, па није могао да га освоји) мада он за нас у Србији и даље остаје без премца у историји тениса, а на добром је путу да му то једног дана призна и читав свет.

Што се тиче финала, Ђоковић је, као и на претходна два меча, препустио ривалу први сет, само што је овог пута то било много теже надокнадити. Кад неко тако добро и снажно сервира, као Кирјос (посебно на трави), сваки његов сервис-гем је невероватно тешко освојити, а кад сервирате против њега, знате да немате право на грешку.

Ђоковић је знао како треба одиграти овакав меч, у којем је имао једног тако „посебног” противника (Кирјос је оправдао очекивања кад је реч о репутацији „злог момка” тениса). Стрпљење је било један од његових адута јер немогуће је да неко све време тако добро сервира као што је Кирјос у првом сету. Аустралијски тенисер је први направио брејк (4:2), што му је донело први сет, али чим је у другом сету његов сервис мало затајио, први носилац је то искористио (3:1) да изједначи на 1:1 у сетовима. Девети гем другог сета (6:3) био је један од преломних јер је Ђоковић успео да спасе четири брејк-лопте (прве три узастопне, 0:40).

Од почетка трећег сета бранилац титуле је у потпуности држао судбину меча у својим рукама, док је Кирјос наставио по старом, кад год му није ишло – свађао се сам са собом, нападао судију, публику, па чак и људе у свом боксу. Тужно је шта му је Вимблдон дозволио, да се подсмева традицији дугој век и по (овај турнир основан 1877). Ђоковић је успео да задржи сву своју пажњу на тенису и да без већих проблема добије меч.

У тај-брејку четвртог сета Кирјос је изгубио сва прва своја три сервиса (4:1), нервозан што Ђоковић враћа ударце за које је он сматрао да су неодбрањиви. При резултату 6:1 шампион је могао да одахне.

– Он је помало бог… Мислим да сам добро играо, али морам да честитам Новаку и његовом тиму. Скупљачи лопта и судије, знам да је тешко са мном, али морам да вам захвалим, хвала и публици, ово су биле две сјајне недеље за мене – рекао је после финала Кирјос.

На крају је и Ђоковић џентлменски честитао Кирјосу на две сјајне недеље, на добром тенису који је приказао, уз опаску која је насмејала све на стадиону: „Нисам могао да замислим да ћу икада рећи оволико лепих речи на твој рачун!”

Као последња слика са 135. Вимблдона издвојио се загрљај двојице тенисера између којих годинама није постојао никакав однос. Кирјос је после свих ружних речи на рачун Ђоковића пре неколико година, почетком ове године стао на његову страну кад нико други није (у време Аустралијан опена). Ђоковић му то није заборавио, ма колико знао да Кирјос због својих манира никада неће бити уважени члан тениске заједнице.

Сва Ђоковићева финала на Вимблдону

2011.   Надал  6:4, 6:1, 1:6, 6:3

2013.   Мари   4:6, 5:7, 4:6

2014.   Федерер          6:7, 6:4, 7:6, 5:7, 6:4

2015.   Федерер          7:6, 6:7, 6:4, 6:3

2018.   Андерсон       6:2, 6:2, 7:6

2019.   Федерер          7:6, 1:6, 7:6, 4:6, 13:12

2021.   Беретини        6:7, 6:4, 6:4, 6:3

2022.   Кирјос            4:6, 6:3, 6:4, 7:6 (3)

Напомена: због ковида није било турнира 2020.

Најуспешнији на Вимблдону

(у Опен ери, од 1968)

8          Роџер Федерер (Швајцарска)

7          Новак Ђоковић (Србија)

7          Пит Сампрас (САД)

5          Бјерн Борг (Шведска)

4*        Род Лејвер (Аустралија)

3          Џон Мекинро (САД)

3          Борис Бекер (Немачка)

*Лејвер је освојио по два трофеја у „старој” и „новој” ери.

Највише гренд слемова

22        Рафаел Надал (Шпанија)

21        Новак Ђоковић (Србија)

20        Роџер Федерер (Швајцарска)

14        Пит Сампрас (САД)

12        Рој Емерсон (Аустралија)