Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коцкар, геније или грешник

Док се једни питају како је човек ког је тешко уклопити у било који друштвени оквир уопште могао да прође све бирократске препреке на путу до различитих, најмоћнијих позиција које је обављао, други су импресионирани вештином којом је он брзометно хитао од новинара, од посланика до градоначелника Лондона и од министра спољних послова до премијера који је извојевао брегзит
Борис Џонсон и Михајло Рабреновић (Фото: Лична архива)

Промишљајући ових дана о Борису Џонсону, не могу а да се не сетим познате библијске приче: жену ухваћену у прељуби Исус је спасао каменовања речима: „Ко је без греха, нека се први баци каменом”. Од „каменовања” британски премијер није могао бити спасен 7. јула.

Само месец дана раније, 6. јуна, када су посланици Конзервативне странке гласали да се Борису Џонсону премијеру изгласа поверење, изгледало је да је безбедан бар годину дана. Убедљиво звуче аргументи који се износе у јавности а сумирао их је Би-Би-Си, изневши пет главних разлога зашто је премијер изгубио власт: случај блиског сарадника Криса Пинчера (штипача мушкараца без њихове сагласности); растућа економска криза због пораста трошкова и повећања пореза; заштита лобисте Овена Патерсона који је прекршио правила лобирања; афера „Партигејт” (журке током забране окупљања због короне) и недостатак усмерења и идеја након што је спроведен брегзит.  Истовремено присуство ових афера у јавности је коначно преврнуло чамац у којем је била његова влада. Тим поводом је и амбасадорка Србије у Лондону Александра Јоксимовић навела: „рачуни за струjу и гас у априлу су повећани за 54 одсто, уз наjаву да ће у октобру бити ново поскупљење од 27 процената. Tо jе повећање до око 700 фунти годишње по домаћинству”. На спољном плану лако су постала уочљива извесна европска размимоилажења. Само дан после посете четири лидера великих земаља – Немачке, Француске, Италије и Румуније 16. јуна, који су покушали да утичу на Зеленског да иде ка смиривању тензија са Русијом уз компромисе, Борис Џонсон је дошао у Кијев обећавши значајну помоћ под условом да Украјина не одустане од рата. Крупни капитал има интересе.

У захтевима за оставком и раније а особито у последњим данима, предњачио је Ендру Бриџен, конзервативац, председник Групе за Србију британског Парламента, изјавивши „поднесите оставку или ћете бити избачени од стране сопствене странке”. Бриџен се у средишту пажње нашао и прошле јесени када је отворио традиционалну британско-српску конференцију заједно са др Владимиром Орлићем, потпредседником Народне скупштине, у организацији београдске консултантске куће „Евросфера”, одржану у Клубу посланика у Београду. Истог дана је у Глазгову био важан самит лидера о климатским променама, којем су присуствовали председник Србије Александар Вучић и британски премијер.

Ипак, говорити о Борису Џонсону, дипломцу Универзитета Оксфорд у области класичних наука, је као говорити о легенди која живи и траје. Док се једни питају како је човек ког је тешко уклопити у било који друштвени калуп уопште могао да прође све бирократске препреке на путу до различитих, најмоћнијих позиција које је обављао, други су импресионирани вештином којом је он брзометно и непоколебљиво хитао од новинара до познатог ТВ лица, од посланика до градоначелника Лондона у два мандата и од министра спољних послова до премијера који је извојевао брегзит.

Чињеница је да су разним гафовима обележене све функције које је обављао. Ти гафови су изазивали неку врсту подозрења, али је захваљујући својој великој способности у специфичним друштвеним приликама, које се у науци називају стратегијске ситуације, он себи крчио пут, увек се враћајући јачи.

Човек бриљантне интелигенције, Борис Џонсон поседује редак таленат да у врло сложеним ситуацијама одабере оптималне стратегије за долазак до удаљених циљева који су другима недостижни, било да је то развој његове личне каријере или остварење идеја за које се залаже. Бавећи се британско-српским односима имао сам част да остварим познанство са утицајним политичким личностима као што су сер Пол Џаџ, дугогодишњи директор Конзервативне странке, амбасадори Чарлс Крофорд, сер Ајвор Робертс, Дејвид Гауен, Брајан Донели, посланица Карен Ламли, као и  професори елитних универзитета – Тимоти Лес са Кембриџа, Џејмс Кер Линдси са Лондонске школе економије... Врхунац, на известан начин, чини познанство са Борисом Џонсоном, који је био дописник у Београду за време бомбардовања Југославије, што га је учинило великим познаваоцем наших (не)прилика. Сусретали смо се разним пригодама, али ми је у посебном сећању остао разговор јуна 2016. Неодољиво шармантан, харизматичан и емпатичан, своје озбиљне мисли је луцидно допуњавао сјајним, пригодним шалама.

Када је Борис Џонсон добио највишу награду британског „Економиста” 2018. године за „најгоре у британској политици”, ону за „политичара који је највише учинио да изневери своју странку и земљу, јер је један од архитеката брегзитске „катастрофе”, и „најнеодговорнији политичар ког је земља видела током дугог низа година”, нико није слутио да ће 2019. године бити изабран за британског премијера. То је један од показатеља да у политици, па чак и британској, важе посебна правила. Поврх тога, занимљиво је да нам са запада често стижу вести попут афера и аферица око Џонсоновог кабинета које указују на недовољно поштовање владавине права, да би истовремено често нама на Балкану стизале критике управо на ту тему.

Господин Џонсон ме је помало подсетио на нашег великог књаза Милоша који је у два наврата био владар, а једном протеран из Србије, и то заједно са тадашњим конзулом Британије, пуковником Џорџом Лојдом Хоџесом, јер је наш Милош исправно увиђао да Србија мора да развија односе не само са Русијом, већ и са Западом. Налик Борису Џонсону, књаз Милош је понекад занемаривао правила која су важила за остале а волео је да каже: „Закон је за рају.” И заиста, тешко је у историји наћи великог лидера који би се дао укалупити у баш све прописе, па макар били и његови сопствени.

Борис је склопио једно поглавље свог живота. И после свега, и данас је веома добро прочитати његову вредну књигу „Фактор Черчил: Како је један човек створио историју”. Своје значајно место у историји је већ сада обезбедио, а недуго након великог славља поводом треће женидбе које је најавио, видећемо у ком правцу ће се овај надасве занимљив и харизматичан друштвени делатник упутити. А пред њим су многе могућности, почев од посланичке клупе која ће га можда поново винути у висине, јер је познато да су се враћали и премијери Винстон Черчил и Харолд Вилсон. Ендру Гимсон, аутор биографије „Борис” наводи: „Писаће књиге, бавиће се новинарством, држаће говоре”, па до потенцијалних намештења у НАТО или УН... Судећи по његовим вештинама, чини се да то, када мало времена протекне, зависи само од његове воље.

Професор стратегијског менаџмента у јавном сектору

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Ослободи нас од 4ог Рајха! Хвала му!
nikola andric
Svi, od prilike, znamo sta ''klasno drustvo'' znaci. Jos su Smit i Ricardo polazili od ''proizvodnje i raspodele proizvedenog izmedju socijalnih klasa''. Sto je za stanovnike drugih zemalja tesko shvatljivo je ''klasno obrazovanje'' u Engleskoj. Svuda je javno obrazovanje pretpostavljeno. U privatnim skolama se generira ''engleska elita'' sa tipovima kakav je Zonson. Za njih ne vaze socijalni standardi ; razmazeni, arogantni , sebicni tipovi kao aristokracija za vreme industrike revolucije.
Grammar matters
Класе постоје свуда у свету, а не само у УК. Себичност и ароганција су заступљени у свим слојевима, без обзира на врсту образовања. "Од прилике" се у наведеном смислу пише "отприлике". Grammar matters.
Nevena Stevanov
Право у мету!
dragutin g. ateist
Izneverio Klausa, bilo je vreme da ide...
Irina
Bas dobar clanak, vidi se da covek u prste zna ono o cemu pise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.