Не прихватамо асимилацију по бугарском диктату

Северна Македонија је на путу европских интеграција још једном суочена са големом препреком. Француски предлог о решењу билатералног спора између Бугарске и РСМ нуди спуштање бугарске рампе за улазак РСМ у европску породицу, али се око цене коју држава треба да плати не слажу власт и опозиција. Док се власт залаже за потписивање овог европског документа, уверавајући народ да нема бојазни од бугаризације, опозиција се аргументовано и уз подршку многобројних грађана противи овом „бугарском диктату”. О новом искушењу пред којим се нашла Северна Македонија на путу евроинтеграција специјално за „Политику” говори Христијан Мицкоски, лидер највеће опозиционе партије у Северној Македонији.

Став партије ВМРО–ДПМНЕ о неприхватању француског предлога за решење бугарско-македонског спора подржао је велики број грађана на свакодневним протестима у Скопљу и широм државе, МАНУ, али и поједини чланови владајуће коалиције. У чему је највећи проблем овог француског решења?

Општенародни масовни протести у Македонији добијају подршку не само од ВМРО–ДПМНЕ већ и од интелектуалаца, експерата за евроинтегративна питања, али и подржавалаца владајуће партије, који сматрају да овај предлог не нуди почетак македонских евроинтеграција, већ, напротив, отвара бесконачне преговоре или асимилацију према бугарском диктату. У Бугарској ликују да овај предлог садржи све њихове захтеве, који су изузетно неповољни за Македонију и нагињу ка негирању македонског идентитета, језика и историје. Ако погледамо оквир преговора који се нуди Македонији, видећете да се разликује од преговарачког оквира који је дат било којој земљи која је била кандидат за чланство. Унет је билатерални проблем као део преговора, а решење је могуће само уз прихватање бугарског диктата. Други преседан је почетак суштинских преговора и отварање поглавља након што Македонија промени свој устав. Овде поново имамо уцену, ултиматум, диктат. Ако се овом садржају дода и једнострана декларација Бугарске којом се директно негира посебност македонског језика и нотира се да је он бугарски дијалекат – очигледно је у каквој се позицији налази Македонија, која нема никаквих гаранција од ЕУ о европској перспективи. После свих голгота које је прошао, македонски народ не може да буде сагласан са овим предлогом.

Након састанка с премијером Ковачевским изјавили сте како нисте упознати са садржајем неких докумената које предлаже ЕУ за решење билатералног спора са Бугарском. Због чега се овај процес води нетранспарентно?

Грађани, као и ВМРО–ДПМНЕ, били су изманипулисани од стране владе да је неки предлог одбијен, да би се после испоставило да је исти такав предлог, с незнатним, козметичким изменама, прихваћен. Јавност никада није видела шта је одбијено, те не може ни да зна шта је модификовано. Под притиском јавности, влада је дозволила увид у два од три документа која су део овог пакета с наметнутим решењем. Досад нико од македонске јавности, Собрања, експерата, опозиције, па чак ни мањих коалиционих партнера СДСМ, није званично видео шта садржи трећи документ, назван „Протокол”, а он је кључан. То је документ који ће диктирати преговоре и који ће дати додатни легални оквир бугарским захтевима. Њега треба да потпишу владе Бугарске и Македоније и у њему ће бити садржани практично сви бугарски захтеви. То ће, рецимо, подразумевати измену уџбеника у делу о историјским личностима и дешавањима у Македонији. Уколико се Комисија о историјским питањима између двеју земаља из било ког разлога не усагласи да у року измени неку таблу испред споменика или неку страницу уџбеника, онда ће то бити аргумент да Бугарска постави нови вето.

Националне интересе ставили сте изнад партијских циљева, понудивши премијеру Ковачевском одустајање од ванредних парламентарних избора уколико влада одбије овај француски предлог. Макрон је изјавио да је будућност земље „у рукама Северномакедонаца”. Сматрате ли да је, ипак, Северна Македонија притерана уза зид и условљена као што је била и Преспанским договором, који јој је гарантовао улаз у европску породицу, али је саплетена о европско лицемерство?

Иста ова влада, тада са Заевим на челу, обећавала је да је Преспански договор задњи уступак из националног интереса који прави Македонија, да се затвара и последње отворено политичко питање са суседима. Четири године након тога ми смо још даље од ЕУ, на раскрсници бесконачних преговора и асимилације по диктату. Понижења су постала наша свакодневица. Због ове власти нас ословљавају погрдним називом „Северномакедонци”, оспорава нам се језик...  

Због тога ВМРО–ДПМНЕ, као одговорна партија – иако је стање у земљи са економског, енергетског и социјалног аспекта катастрофално – предлаже владајућој СДСМ да одбије француски предлог, а ми ћемо се одрећи захтева за брзе превремене изборе. Ми чак нудимо бесплатну експертску помоћ свих наших капацитета – само да не приређују ново понижење. Нажалост, Ковачевски и СДСМ то одбијају.

Да ли бугарски напади на идентитет македонског народа могу угрозити територијални интегритет државе на новој геополитичкој карти света?

Бугарски напади на македонски идентитет трају више од једног века, али они неће успети у својим намерама ако им то не дозволимо. Влада РСМ истиче да Македонији прети дестабилизација ако не прихватимо овај предлог. Министар спољних послова Бујар Османи јавно је запретио међуетничким тензијама, а Ковачевски се надовезао претњом о дестабилизацији. Знате ли који је био одговор на ово од стране народа? Још масовнији и мотивисанији протести. Бројност грађана на улицама јасна је слика степена гнева због понижавајућих поступака власти. Пре два-три дана, на једном од протеста, сâм народ је открио провокаторе, скинуо им је маске с лица и спречио их да направе инцидент. То говори о свести и одлучности народа да брани државне интересе.

Северна Македонија је у веома незавидној позицији, а расплет, упркос обећањима ЕУ, није на видику. Чешка, као председавајућа, проширење ЕУ западним Балканом није ни сврстала у приоритете. Као чланица НАТО-а, РСМ је супротстављена Русији у оквиру украјинске кризе. С друге стране, чланица је иницијативе „Отворени Балкан”, коју подржавају сукобљене стране – Русија и САД. Како одиграти паметно у оваквим околностима?

Македонија има своје циљеве и мора чврсто и одлучно да стоји иза својих интереса. Ми смо кандидат за чланство у ЕУ већ 17 година и морамо да радимо на томе да достојанствено добијемо тај датум уласка у ЕУ. Истовремено морамо да направимо домаћу реформу у областима у којима је ова власт подбацила. Чланство у ЕУ није само формалан циљ. Циљ је да се изгради просперитетна и економски јака држава која гарантује бољу будућност својим грађанима. Свака земља има своје интересе и бира своје позиције у међународним односима. Ми смо одабрали свој циљ и чврсто стојимо иза опредељења да будемо достојанствена држава која ће омогућити благостање свом народу.

Да ли је јачање „Отвореног Балкана” најбоља прилика за перспективни пут Северне Македоније и улазак у ЕУ, и то без прихватања француског предлога?

„Отворени Балкан” је иницијатива коју подржавамо, али она не сме да буде алтернатива ЕУ. Реформе балканских земаља су насушне и треба да се наставе без обзира на то да ли су резултат неке регионалне сарадње или се спроводе од стране сваке земље посебно. Ја верујем у идеју уједињеног Балкана у уједињеној Европи. Живим за Шуманову идеју, којој не смемо да дозволимо да избледи. Мој сан је да део европске породице буду поносни и достојанствени Македонци и борићу се да тај сан постане јава. Верујем у европске вредности и принципе и убеђен сам да, ако радимо посвећено, можемо да остваримо своје циљеве.