Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
АНА БРНАБИЋ ПРЕДСТАВИЛА БИОЕКОНОМСКИ КАМПУС

„БИО 4” – пројекат који мења Србију

Глобално биоекономско тржиште у наредних неколико година биће вредно више од хиљаду милијарди долара и Србија жели да буде активни учесник на њему
(Фото Бета/С. Миљевић)

Изградња кампуса „БИО 4” у Београду позитивно ће променити судбину наше земље, додатно ојачати економију и конкурентност и подићи просечне плате и пензије, изјавила је јуче премијерка Ана Брнабић на представљању идејног решења овог пројекта у Влади Србије. Брнабићева је рекла да ће „БИО 4”, чији се почетак изградње очекује следеће године, а усељење је планирано за 2025, привући велики број домаћих научника и програмера да остану у земљи, као и страних да дођу у Србију како би радили на неким од најзанимљивијих и најиновативнијих пројеката у области биотехнологије, која је, сматра премијерка, без икакве сумње будућност.

„Када успемо у овој намери, Србија ће бити земља коју нико никада неће моћи да заустави и која ће бити у потпуности препозната као земља нових технологија, знања, иновација и као таква обезбедићемо да имамо висок ниво квалитета живота, који се не огледа само тако што ће нам бити веће плате, већ и као један од најважнијих европских центара када су у питању нове технологије”, поручила је Брнабићева.

Амбиција „БИО 4” је да постане први такав кампус у региону југоисточне Европе и препознато место на глобалној мапи истраживања и развоја. Глобално биоекономско тржиште ће у наредних неколико година бити вредно више од хиљаду милијарди долара и Србија жели да буде активни учесник на том тржишту, наводи се у опису пројекта. Добар пример потенцијалне атрактивности кампуса „БИО 4” је чињеница да је „Астра Зенека” преместила своје глобално седиште из Лондона у Кембриџ 2014, да би добила лакши приступ истраживачима и другим ресурсима који су тамо концентрисани.

Премијерка је истакла да је „БИО 4” огроман визионарски пројекат на коме раде преко 18 месеци, чија ће градња коштати 190 милиона евра, а опрема 100 милиона евра. Новац ће, како је рекла, вероватно бити обезбеђен из кредита Развојне банке Савета Европе. „Будућност је у два поља – вештачка интелигенција и биотехнологија. Кампус ’БИО 4’ уводи та два нова поља и уколико успемо то да урадимо, а немам сумње да хоћемо, онда је небо граница за Србију. Србија већ данас није иста земља и нема исти имиџ као 2012. или 2015 године. Све више страних компанија долази у Србију”, рекла је премијерка, пренео је Танјуг.

Биоекономски хаб за 1.200 професора и 4.000 студената
Кампус „БИО 4” ће се налазити између улица Војводе Степе и Кумодрашке, у близини Института „Торлак” и Фармацеутског факултета, и у њему ће бити три факултета – Биолошки, Фармацеутски и Група за биоинжењеринг Технолошког-металуршког факултета. У оквиру кампуса налазиће се осам научних института, између осталих Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Центар за одрживо управљање биоресурсима и природне производе Института „Синиша Станковић”, Институт за медицинска истраживања, Институт „Биосенс”, ИНЕП и други. Овај нови биоекономски хаб у Европи имаће 110.000 квадратних метара бруто површине, а предвиђен је за око 1.200 професора и истраживача и око 4.000 студената, плус госте и привреду.

Она је додала да већ постоје компаније које су заинтересоване да отварају своје развојне центра за биотехнологију и желе да буду станари кампуса „БИО 4”. Премијерка је навела да су од 2016, када су рекли да крећу у трансформацију наше економије да би била заснована на знању, иновацијама и новим технологијама, изграђена четири научнотехнолошка парка, мрежа стартап центара у Србије, најмодернији дата центар за чување података...

Србија је тако привукла велики број најпрестижнијих страних компанија које су је изабрале као место где отварају своје развојне и истраживачке центре, навела је она и поменула НЦР, који је изградио свој највећи кампус за развој и истраживање ван САД, „Мајкрософт”, који иде на то да њихов истраживачки центар у Србији буде њихов основни развојни центар у Европи и који ће у наредним годинама запошљавати неколико хиљада људи, француски „Шнајдер електрик”, који свој највећи развојни центар има у Новом Саду, „Епик”, који је купио српски „Трилатерал”, једну од најуспешнијих стартап компанија у свету.

Брнабићева је истакла да је сектор ИТ постао најбрже растући сектор наше привреде и највећи извозни сектор у Србији. „У последњих шест година за три пута смо повећали извоз ИТ услуга. У прва четири месеца ове године он је једнак нашем извозу ИТ услуга 2016. и верујемо да ће ове године прећи две и по милијарде евра”, истакла је премијерка. Нагласила је да је Србија од 2016. више него дуплирала број програмера – са 19.000 на више од 40.000 и очекује да ћемо ускоро доћи до броја од 100.000 програмера у Србији.

Директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Јелена Беговић рекла је да је „БИО 4” највећи научни пројекат и највеће улагање у науку у Србији. „У ’БИО 4’ се спајају ИТ и биолошке науке и ’БИО 4’ представља четири кључне области – биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет”, истакла је она. Истакла је да ће се на осам хектара концентрисати људи и знање, инфраструктура и приватни сектор. Генерални директор Здравља Лесковац Кајрен Наидо рекао је да његова компанија спремна да сарађује у „БИО 4” и да је поносан што ће бити део тог пројекта. „Србија има одличне институте, факултете и таленат. Покушаћемо да вратимо људе који су отишли у иностранство”, рекао је Наидо. Он је истакао да се највећи број лекова који се данас праве против најтежих болести заснива на биотехнологији.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Атанасије
Јел то значи да Кумодраж коначно добија канализацију?
Bane Vanga
Kao naucnik poizdravljam svaki napredak nauke i ulaganje u tom pravcu. Kao iskusan imam punu dozu rezerve prema ovakvim projektima u Srbiji. Jako dobro se secam kad je 80ih gradjen Institut za molekularnu genetiku i genetsko inzenjerstvo, da bi bio "hab na Balkanu a i sire". Poctkom 2000e sam video da je od velike ideje ostala samo ruina puna trecerazrednih kadrova partijski podobnih. Ocekujem isto i sada. Zivi bili (pa videli). Srpska nauka je mrtva, samo joj to niko jos nije rekao!
Lillah
Šta su konkretni planovi genetičkog inženjerstva?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.